Наплата грејања по утрошку на дугачком штапу

Од око 270.000 станова прикључених на даљински систем, у Београду само 9.000 домаћинстава плаћа грејање по стварном утрошку, а не по квадратном метру. Да би и осталих готово 97 одсто корисника услуга „Београдских електрана” могло да приступи обрачуну по систему „колико потрошиш, толико платиш”, мораће да буде испуњено неколико предуслова. У томе ће им, поручује Марко Стојановић, директор Управе за енергетику, помоћи и градска власт.

– Од ове грејне сезоне потрошачи ће на рачунима добити обавештење о плановима у вези са увођењем наплате по утрошку. Тако ће сазнати колико би их коштало грејање обрачунато по испорученој енергији, па ће тај износ бити приказан на рачунима – најавио је јуче Марко Стојановић, учествујући на скупу у организацији Централноевропског форума за развој (ЦЕДЕФ).

У другој фази почеће наплата грејања на основу мерења испоручене енергије на топлотној станици, да би на крају на ред дошла и уградња мерних уређаја у становима. Реализација последње две етапе, додао је Стојановић, могла би да потраје неколико година.

– Коначна наплата по стварном утрошку није могућа без уградње делитеља топлоте и термостатских вентила у сваком стану. За такав подухват потребна је системска подршка града који би на себе преузео обавезу набавке и уградње опреме, док би на потрошачима било да је отплаћују преко уплатница „Инфостана” на дуже стазе – објаснио је директор Управе за енергетику, подсећајући да чак 80 одсто објеката у даљинском систему не задовољава елементарне стандарде изолације, што је основни услов како би увођење наплате по утрошку имало смисла. Увођење неопходних мерних уређаја за стан од 60 квадрата коштало би власника око 250 евра.

Још осамдесетих година прошлог века у Београду су урађени први пројекти на тему увођења оваквог вида наплате. Кроз пројекат са Немачком развојном банком, на малом узорку у Булевару Зорана Ђинђића уведена је опрема неопходна за наплату по утрошку, захваљујући којој су потрошачи успели да уштеде од 15 до 40 одсто топлотне енергије. У 2008. години више од 1.000 станова у граду прикључено је на систем и њима се топлота наплаћује по стварном утрошку. На том узорку, подсетили су у Управи за енергетику, примећује се смањење утрошене енергије чак и до 50 одсто.

М. Бракочевић

-----------------------------------------------------------

Чека се Закон о рационалној употреби енергије

Дејан Трифуновић, помоћник министра за енергетику, најавио је да би до краја године требало да буде усвојен Закон о рационалној употреби енергије.

– Захваљујући том пропису, више нећебити препрека за увођење система наплате топлотне енергије према утрошку, што је стандард у Европи – поручио је Трифуновић.

Више од 20 одсто домаћинстава у Србији прикључено је даљинске системе грејања, али само у око 10 одсто од укупног броја општина у Србији потрошачи топлотну енергију плаћа по стварном утрошку.

– У трећини градова грејање се плаћа по квадратном метру, док остали делови Србије нису покривени даљинским системом – појаснио је Дејан Стојановић, председник УО Топлана Србије.

-----------------------------------------------------------

Грејни систем у Београду

15 топлана

48 котларница

8.200 подстаница, од чега је 85 одсто дигитализовано

650 километара је дужина топловода

25 година је просечна старост постројења

16.600.000 квадратних метара стамбеног простора, односно 272.000 станова, загрева се даљинским системом

4.400.000 квадратних метара је површина пословног простора који опслужују „Београдске електране”

-----------------------------------------------------------

Прошла грејна сезона у Београду коштала 14,7 милијарди динара

Прошла грејна сезона трајала је 194 дана, од чега су 96 дана радијатори били нон-стоп топли. Потрошено је 360 милиона кубика гаса, 40.000 тона мазута, 3.000 тона угља и 3.500 тона брикета, за које је град издвојио 14,7 милијарди динара.

Од 2000. године град је у даљински систем кроз програм директних инвестиција уложио 4,7 милијарди динара, кроз програм прикључења 21.000 станова 1,6 милијарди динара, а кроз два пројекта са KfW банком и ЕБРД, 11 милиона марака и 192 милиона динара, односно 20 милиона евра и 1,13 милијарди динара.

-----------------------------------------------------------

Суботица – добар пример

Јенс Хаген, представник Немачке развојне банке (KfW), казао је да пример топлане у Суботици, која већ наплаћује грејање по утрошку, показује да је то могуће увести у Србији. Учесници скупа су закључили да се у Србији касни са преласком на наплату топлотне енергије према утрошку најмање две деценије и зато је свако ново одлагање изузетно скупо.