Нови нос од матичних ћелија

Уз помоћ матичних ћелија и нанотехнологије, професор др Александар Сеифалијан, директор Центра за нанотехнологију и регенеративну медицину Универзитета у Лондону, направио је први душник, орган без кога човек не може да дише и гута. Млади пацијент, коме је овај орган трансплантиран у јуну 2011, добро се осећа, вратио се студирању и сада води нормалан живот.

Др Сеифалијан и његов тим лекара пионири су нове ере регенеративне медицине чији је циљ да се надоместе делови тела и органи употребом пацијентових ћелија. Тренутно раде на стварању првог носа од матичних ћелија, који ће ускоро бити пресађен болеснику коме је овај орган одстрањен због рака.

Како је за „Политику” јуче истакао др Сеифалијан, овај пацијент практично на лицу има једну рупу, а до сада је за болеснике постојало само решење постављења протезе од пластике.

– Да бисмо добили квалитетну структуру носа, урадили смо најпре снимање скенером, а на основу тога тродимензионални модел у стаклу. Затим смо узели нанотехнолошки „грађевински” материјал, који је „засејан” матичним ћелијама пацијента. Проблем на који смо наишли је био да се произведе квалитетна кожа која би цео тај материјал обложила и имали смо две дилеме, односно да ли да се то стави на чело или врат. Али, то није било естетски прихватљиво, па смо одлучили да на руци направимо малу куку која ће растегнути његову кожу и испод ставимо припремљен материјал, који ће ту стајатичетири до шест недеља како би се кожа „примила” на тај материјал. Онда ће то хируршки бити одстрањено и транспалнтирано на лице и тако повезано са свим крвним и нервним судовима који се могу увезати пластичном хирургијом – рекао је наш саговорник.

„Засејавањем” матичних ћелија на наноподлогу, успео је са тимом да уђе у историју као први који су створили материјал који тело не одбацује.

– Хтео сам да донесем нос и трахеју у Србију и да покажем како то изгледа, али су ми на царини рекли да је то немогуће. Оно што сам донео да представим је артерија коју ћемо користити за бајпас срчаних коронарних артерија на срчаном мишићу. За сада имамо успеха у овој методи код три пацијента и то нам је дало могућност да у 2013. почнемо да радимо клиничке студије на основу које ће се утврдити да ли се та метода може користити за редовну терапију уместо хирургије срчаног мишића – објаснио је др Сеифалијан, који је јуче одржао предавање о овим методама на конгресу о регенеративној медицини у хотелу „Хајат”, у организацији Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Националне асоцијације за унапређење и развој регенеративне медицине и „Крио сејва”, који су организовали долазак овог стручњака.Српским лекарима је говорио о развијању органа у лабораторијским условима и показао је како изгледа цео процес: од лабораторијских услова до излечења пацијента.

Наш саговорник напомиње да имају велики број захтева широм света да се произведу органи од уха до целог лица, али да се за сада раде само шупљи органи мањих димензија, величине до једног метра.

– Није могуће створити баш сваки орган, рецимо мозак. Потребно је неколико недеља да би се направио нови орган, а када је у питању душник, потребно је више времена, јер је процедура нешто компликованија. За сада ове процедуре финансирају универзитети, а какве ће бити цене процедура зависи од много тога. Цене процедура ће бити високе ако их буду одређивали монополисти, а ниже ако започне њихова шира примена – додао је др Сеифалијан.

Каже да му не смета што га неки медији зову „Др Франкештајн”, јер сматра да је овде реч о једноставним, а не спектакуларним процедурама.

Данијела Давидов-Кесар