Novi nos od matičnih ćelija

Uz pomoć matičnih ćelija i nanotehnologije, profesor dr Aleksandar Seifalijan, direktor Centra za nanotehnologiju i regenerativnu medicinu Univerziteta u Londonu, napravio je prvi dušnik, organ bez koga čovek ne može da diše i guta. Mladi pacijent, kome je ovaj organ transplantiran u junu 2011, dobro se oseća, vratio se studiranju i sada vodi normalan život.

Dr Seifalijan i njegov tim lekara pioniri su nove ere regenerativne medicine čiji je cilj da se nadomeste delovi tela i organi upotrebom pacijentovih ćelija. Trenutno rade na stvaranju prvog nosa od matičnih ćelija, koji će uskoro biti presađen bolesniku kome je ovaj organ odstranjen zbog raka.

Kako je za „Politiku” juče istakao dr Seifalijan, ovaj pacijent praktično na licu ima jednu rupu, a do sada je za bolesnike postojalo samo rešenje postavljenja proteze od plastike.

– Da bismo dobili kvalitetnu strukturu nosa, uradili smo najpre snimanje skenerom, a na osnovu toga trodimenzionalni model u staklu. Zatim smo uzeli nanotehnološki „građevinski” materijal, koji je „zasejan” matičnim ćelijama pacijenta. Problem na koji smo naišli je bio da se proizvede kvalitetna koža koja bi ceo taj materijal obložila i imali smo dve dileme, odnosno da li da se to stavi na čelo ili vrat. Ali, to nije bilo estetski prihvatljivo, pa smo odlučili da na ruci napravimo malu kuku koja će rastegnuti njegovu kožu i ispod stavimo pripremljen materijal, koji će tu stajatičetiri do šest nedelja kako bi se koža „primila” na taj materijal. Onda će to hirurški biti odstranjeno i transpalntirano na lice i tako povezano sa svim krvnim i nervnim sudovima koji se mogu uvezati plastičnom hirurgijom – rekao je naš sagovornik.

„Zasejavanjem” matičnih ćelija na nanopodlogu, uspeo je sa timom da uđe u istoriju kao prvi koji su stvorili materijal koji telo ne odbacuje.

– Hteo sam da donesem nos i traheju u Srbiju i da pokažem kako to izgleda, ali su mi na carini rekli da je to nemoguće. Ono što sam doneo da predstavim je arterija koju ćemo koristiti za bajpas srčanih koronarnih arterija na srčanom mišiću. Za sada imamo uspeha u ovoj metodi kod tri pacijenta i to nam je dalo mogućnost da u 2013. počnemo da radimo kliničke studije na osnovu koje će se utvrditi da li se ta metoda može koristiti za redovnu terapiju umesto hirurgije srčanog mišića – objasnio je dr Seifalijan, koji je juče održao predavanje o ovim metodama na kongresu o regenerativnoj medicini u hotelu „Hajat”, u organizaciji Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Nacionalne asocijacije za unapređenje i razvoj regenerativne medicine i „Krio sejva”, koji su organizovali dolazak ovog stručnjaka.Srpskim lekarima je govorio o razvijanju organa u laboratorijskim uslovima i pokazao je kako izgleda ceo proces: od laboratorijskih uslova do izlečenja pacijenta.

Naš sagovornik napominje da imaju veliki broj zahteva širom sveta da se proizvedu organi od uha do celog lica, ali da se za sada rade samo šuplji organi manjih dimenzija, veličine do jednog metra.

– Nije moguće stvoriti baš svaki organ, recimo mozak. Potrebno je nekoliko nedelja da bi se napravio novi organ, a kada je u pitanju dušnik, potrebno je više vremena, jer je procedura nešto komplikovanija. Za sada ove procedure finansiraju univerziteti, a kakve će biti cene procedura zavisi od mnogo toga. Cene procedura će biti visoke ako ih budu određivali monopolisti, a niže ako započne njihova šira primena – dodao je dr Seifalijan.

Kaže da mu ne smeta što ga neki mediji zovu „Dr Frankeštajn”, jer smatra da je ovde reč o jednostavnim, a ne spektakularnim procedurama.

Danijela Davidov-Kesar