Русија оштро критиковала Рикера
Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 19. марта – Међународна расправа о Космету донела је данас у Савету безбедности и неуобичајено оштру критику Русије на рачун извештаја шефа Унмика Јоахима Рикера. "Иако није била предвиђена дискусија, кад сам видео колико су његова запажања једнострана, морао сам да му одговорим" – изјавио је руски амбасадор Виталиј Чуркин, као једини учесник скупа који је изашао из сале пре наставка Рикерових посебних консултација с чланицама Савета.
Извештај шефа Унмика о тромесечном раду, Чуркин је оценио и као "практично проповедање независности", а не очекивани "објективан приказ ситуације". То није добро – додао је руски амбасадор – "па сам рекао да бисмо, ако бисмо затворили очи, поверовали да говори Ахтисари, а не Рикер". Срећом, Рикер је седео "преко пута мене па сам га погледао право у очи и рекао му шта све мислим о томе".
Рикерово излагање било је "још један знак да неки значајни људи у међународном присуству" на Космету промовишу независност уместо да покушају да се дође до заједнички прихватљивог решења" – нагласио је Чуркин. Затим је полемисао са ставом да решење за Космет мора да буде по вољи већинског народа, како се говори и у Вашингтону, указавши да "решење мора да буде прихватљиво мултиетничкој заједници на Косову".
Чуркин се заложио за наставак статусних преговора о Космету а на питање "Политике" да ли би тај продужетак био са Мартијем Ахтисаријем или без њега, одговорио је: "Сам Ахтисари је рекао да је на крају пута, па мислимо да то треба размотрити, а најважније је наставити преговоре са оним личностима које ће подстицати напредак преговора".
На питање да ли ће Москва уложити вето на евентуални нацрт нове резолуције о Космету, Чуркин је рекао: "Вето је много велика реч па не желим да је употребљавам док не дође време да се гласа". Сада "не видимо како би Савет безбедности уопште могао да подржи решење које би било наметнуто у ситуацији кад Резолуција 1244 није примењена јер стандарди нису достигли ни пристојан ниво" – наставио је Чуркин. И закључио: "Могло би се рећи да смо на средини, а свакако не на крају, разговора".
По завршетку консултација, другачији поглед изнео је представник САД у УН Алекс Волф. Он је поновио подршку Ахтисарију а Рикеров извештај је оценио као избалансиран…
Чланицама Савета безбедности УН данас је пренета и порука Србије да треба продужити разговоре о Космету с новим посредницима уместо Мартија Ахтисарија чији предлог за статус те покрајине сматра кршењем принципа и аката светске организације. Београд "сматра да је нови круг преговора једини пут ка праведном и одрживом решењу и спремна је за компромис око будућег уређења покрајине Косова и Метохије".
Ове ставове је на седници Савета, која је у њујоршкој палати била затворена за јавност, пренела председница Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић. "Влада Србије снажно подржава иницијативу Русије за наставак (тог) преговарачког процеса" – нагласила је, такође, поводом теме о којој се у УН понајвише говори.
У дипломатским круговима се процењује, наиме, да је наступила нова фаза у којој ће се око Космета појачати одмеравање различитих приступа великих сила, поготову у шесторној Контакт групи а нарочито у дијалогу Москве и Вашингтона, који подржава још необјављени Ахтисаријев "план" за који се незванично говори да препоручује "надзирану независност Косова". Продужетак и ширење дијалога је прошлог петка наговестио и портпарол Стејт департмента, рекавши да очекује "да ће бити још прилично разговора наредних недеља и месеци" и да ће бити "још подоста прилика за консултације не само између САД и Русије (чије је иницијативе окарактерисао као "легитимне") и међу чланицама Савета безбедности, него и са Србијом и другим државама у региону".
Данашња седница била је посвећена разматрању редовног тромесечног извештаја о раду Унмика, али у атмосфери повишених ишчекивања од низа сусрета "иза сцене", где би се у дискрецији потражили путеви ка компромису, који већина прижељкује, али који још није на помолу. Чланицама Савета се прво обратио шеф Унмика Јоахим Рикер у чијем су говору акцентирани делови из његовог раније достављеног извештаја – да је у разматраном периоду (до 19. фебруара ове године) постигнут напредак на Космету као и да тамошње привремене институције треба да наставе остваривање договорених стандарда, који махом подразумевају побољшавање положаја Срба и осталих неалбанских заједница. У његовој делегацији био је и косовски председник Фатмир Сејдиу.
Учесници скупа су размотрили и извештај генералног секретара Бан Ки Муна. У том документу се препоручује, уз остало, да "одрживо решење за будући статус Космета с благовременим окончањем тог процеса треба да буде приоритет међународне заједнице" тако да "Косово буде стабилно и да у њему све заједнице коегзистирају у миру".
Србија "на време упозорава на претње албанских сепаратиста и терориста… да ће поновити сценарио од пре три године када су 17. марта убијали Србе и палили и уништавали све што је српско у покрајини" – рекла је Рашковић-Ивић и позвала Савет безбедности да "предузме све мере како би се поштовала Резолуција 1244, која гарантује мир и безбедност за све становнике у покрајини". Навела је затим да су "у протекла четири месеца извршена 52 етнички мотивисана напада на Србе и припаднике других неалбанских заједница" као и низ других примера кршења Резолуције 1244.
У основи идеје о независности Космета налази се "пројекат етнички чистог Космета" због чега "сепаратисти и екстремисти, пред очима међународне мисије, систематски спречавају повратак избеглих Срба, а застрашују или покушавају да протерају оне који су остали". Затим је истакла како је недавно "министар унутрашњих послова у Приштини дао оставку после смрти два албанска демонстранта, а за убиство 931 Србина на Космету, од 1999. године, нико није осуђен и нико од званичника није дошао на идеју да понуди оставку".
Ахтисаријев предлог је она оценила као покушај "наметнутог решења којим се крше" – Резолуција 1244, Повеља УН, Завршни акт из Хелсинкија и Устав Републике Србије. У том предлогу, додала је, нема ниједног "суштинског става из платформе коју је заступао Београд" чијих је "500 амандмана игнорисано и одбијено". "Коначан одговор Србије познат је и јасан а он гласи да одбацујемо предлог којим се отима 15 одсто наше територије", нагласила је Рашковић-Ивић. Поновивши да је Ахтисаријев предлог "у потпуној супротности с важећом Резолуцијом 1244" па да "не испуњава ниједан услов, ни формални ни суштински да се нађе пред Саветом безбедности", она је указала да је "сада најважније увести модел суштинске аутономије за покрајину Косово и Метохију – као фундаментално питање новог круга преговора".
Влада Србије "позива на дијалог и наставак преговора, правих и темељних, који ће се у доброј вољи водити на основу Резолуције 1244" – рекла је Санда Рашковић-Ивић. И закључила: "Само такви разговори могу довести до компромиса и споразумног решења, које ће бити у складу с Повељом УН, а на добробит подједнако Срба и Албанаца и њихове заједничке будућности".
У Њујорку су од синоћ и саветници председника и премијера Србије – Леон Којен и Слободан Самарџић, који су били у делегацији Србије на данашњем заседању у Палати УН. Они ће овде, како се сазнаје, имати састанке с представницима низа држава, међу којима и – сталних чланица Савета безбедности.
-----------------------------------------------------------
О роковима говори само још шеф Унмика
Њујорк, 19. марта - О роковима за одлуку о статусу Космета говори још само шеф Унмика Јоахим Рикер - пренела је Санда Рашковић-Ивић новинарима утисак с данашње седнице Савета безбедности УН. Представници САД и Британије су, рекла је, критиковали Србе због неучествовања (у привременим косовским органима) а она им је одговорила да је то последица чињенице да Срби нису гласали за те институције…
Целину сада изнетих ставова Америке и Британије, председница Координационог центра за Космет оценила је као "блаже него раније". Затим је рекла да се "на маргинама састанка Савета", делегација Србије срела с представницима Италије, Перуа и Гане. "Они су рекли да њихове земље још нису донеле коначан став о статусу Космета и да подржавају постепени приступ, па ће, по свему судећи, подржати и наставак преговора" - додала је. "Уверена сам да ће доћи до наставка преговора, да морају да се поштују принципи Контакт групе, да се нађе компромис, као и да треба променити међународног представника" (Ахтисарија), закључила је Рашковић-Ивић.
Момчило Пантелић
-----------------------------------------------------------
САД одбациле захтев Русије за смену Ахтисарија
Вашингтон - САД су данас одбациле руски захтев за смену специјалног изасланика Уједињених нација за преговоре о статусу Косова и Метохије Мартија Ахтисарија, чији предлог о "надгледаној независности" за јужну српску покрајину Београд није прихватио."Мислимо да Ахтисари добро обавља свој посао, носећи се са врло, врло тешким проблемом. Време је да се изнесе неко решење за Косово које је могуће", изјавио је портпарол Стејт департмента Шин Мекормак, пренео је АП.
Шеф руског Савета за безбедност Игор Иванов изјавио је у недељу да би изасланик УН требало да буде замењен јер је Србија одбацила Ахтисаријев план за статус Косова."Уколико не буде постигнут споразум, а до сада, колико ми схватамо, није, то значи да је неопходно наставити преговоре и именовати новог специјалног изасланика", рекао је Иванов, чија земља има право вета у Савету безбедности УН.
ТанјугПодели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


