Никоме није лако у Казахстану

Први овогодишњи квалификациони меч за Европско првенство 2008. фудбалска репрезентација Србије игра у Алма Ати 24. марта против Казахстана. Тим поводом разговарали смо са Владицом Ћурчићем, који је претходних шест година провео у овој далекој земљи. Ивањичанин рођен 1978. године носио је дресове Хајдука са Лиона, Београда, Обилића, руске Аланије и казашких Кајрата, Востока, Актобеа, Жетисуа и Шахтјора. Тренутно је слободан, а последњих пет сезона је у екипама које тренира Васил Масудов. Челници Фудбалског савеза Казахстана су му понудили место скаута, али он жели још да игра.

– Казашки фудбал је у великом успону, што показују и резултати. Раније су их сви лако побеђивали, а сада су ево узели бод Белгијанцима у Бриселу. Играју типично руским и украјинским стилом. Физички су изузетно спремни. За њих нема изгубљене лопте, а имају и екстра зналаца, – тврди Ћурчић.

Репрезентација игра на Централном стадиону у највећем казашком граду Алма Ати. Објекат је капацитета око 25.000 места, а за дуел са нашом селекцијом карте су од 10 до 12 америчких долара.

– Очекујем пуне трибине, јер Казаси воле фудбал. Навијачи су мирни. Нема инцидената. Навијају једноставно само "Ка-зах-стан, Ка-зах-стан". На Централном стадиону ни једној репрезентацији није лако да игра, па неће бити ни нашој. Разлог је тај што се објекат налази у подножју планине Тјан шан, па је ваздух другачији и веома је тешко прилагодити се чак и екипама из других делова државе. Терен је у ово време мек, мада се домаћин труди да буде у идеалном стању, – сматра Ћурчић.

Према његовим речима, финансијски услови су у казашком фудбалу веома добри, суме се повећавају и знатно су више од наших. Са свим изабраницима селектора Холанђанина Пијперса, који је уједно и тренер првака Астане, одлично се познаје. На питање како играју Казаси је одговорио:

– Браниће Лорија, а испред њега биће четворица у линији. Очекујем да штопери буду Кучма и Карнијенко или Жалмагамбетов, десно Азовски и лево Смаков. На позицијама задњих везних биће Карпович и Балтијев, а испред њих лево капитен Жумаскалијев и десно Сергијенко. Ако заигра Утабајева, Жумаскалијев ће бити полушпиц. Најистуренији биће Бјаков. Казаси играју затворено и на контранападе. Док имају повољан резултат веома су дисциплиновани и одговорни у игри. Међутим, ако приме погодак у уводним минутима, отварају се и јуре напред, па их је тада лако савладати.

Ћурчић истиче брзину Казаха и издваја:

– Руслан Балтијев је најбољи играч Казахстана и од њега прети највећа опасност. Сјајан је и универзалац Дмитриј Бјаков, који има предиспозиције за врхунске екипе. Нажалост, имао је несрећу да су га у једном бару уболи ножем у пределу срца. Једва је преживео и игра на своју одговорност. Веома је упоран. Прошле сезоне је био најбољи играч првенства. Сада је прешао у Алма Ату, која је једини приватни клуб у земљи. Добро је по нашу селекцију да национално такмичење почиње тек у априлу, па Казаси нису уиграни.

Упитан са каквим очекивањима домаћин дочекује утакмицу, рекао је:

– Желе да се навијачима представе у што бољем светлу и прижељкују да не изгубе. Играчи се премирају за сваки меч, а за овај највероватније са по 20.000 америчких долара.

Казахстан је велика држава, пет пута већа од Француске. Независност је стекао 16. децембра 1991, а члан Уефе је од 25. априла 2002. године. Има преко 15 милиона становника. Велики градови су међусобно удаљени и по 500 до хиљаду километара. Клима је променљива, а тренутно је зима на измаку. Подручје је трусно, па су чести земљотреси. Земља обилује природним богатствима, а нафте и гаса има "на претек". Економски се развија из године у годину. Народ је према казивању нашег саговорника мирољубив и љубазан. Највише има муслимана, па затим Руса. Службени језик је руски, мада је тенденција да се уведе казашки, који је "главни" у јужном делу државе. Средње класе готово да нема, тако да су подељени на милијардере и сиротињу:

– Живот је лакши и лепши него код нас. Има предивних места за изласке. Казаси имају море, много вештачких језера и планина, па долази доста странаца. Србија стиже пред највећи празник, 22. марта је Наориз, казашка Нова година. Тог дана се сви забављају и проводе. Обично се организују и турнири који увеличавају народно весеље.

Ћурчићу у почетку није било лако да се навикне:

– Исхрана је разнолика са доста врста супа и меса на трпези. Национални специјалитети су бишпармак и кази, који је у ствари чисто коњско месо. Коњетину много једу, поготово зими. У почетку ми је било веома тешко, а сада као да сам рођен тамо. Зато и желим да нагласим да навијам за Србију, али ми је драг и Казахстан.

--------------------------------------------------------------------------

Мало српских играча

Мало је наших играча који су у скорије време боравили у Казахстану. Поред Владице Ћурчића, рођака доскорашњег тренера Борца Радована Ћурчића,

ту је Горан Бошковић, који је играо у Кајрату. Жељко Јоксимовић је био члан Шахтјору три сезоне, а Иван Перић и Лучанац Бојан Симић су играли по годину дана.

Ћурчић је упоредио нашу Суперлигу са казашком лигом: