Nikome nije lako u Kazahstanu

Prvi ovogodišnji kvalifikacioni meč za Evropsko prvenstvo 2008. fudbalska reprezentacija Srbije igra u Alma Ati 24. marta protiv Kazahstana. Tim povodom razgovarali smo sa Vladicom Ćurčićem, koji je prethodnih šest godina proveo u ovoj dalekoj zemlji. Ivanjičanin rođen 1978. godine nosio je dresove Hajduka sa Liona, Beograda, Obilića, ruske Alanije i kazaških Kajrata, Vostoka, Aktobea, Žetisua i Šahtjora. Trenutno je slobodan, a poslednjih pet sezona je u ekipama koje trenira Vasil Masudov. Čelnici Fudbalskog saveza Kazahstana su mu ponudili mesto skauta, ali on želi još da igra.

– Kazaški fudbal je u velikom usponu, što pokazuju i rezultati. Ranije su ih svi lako pobeđivali, a sada su evo uzeli bod Belgijancima u Briselu. Igraju tipično ruskim i ukrajinskim stilom. Fizički su izuzetno spremni. Za njih nema izgubljene lopte, a imaju i ekstra znalaca, – tvrdi Ćurčić.

Reprezentacija igra na Centralnom stadionu u najvećem kazaškom gradu Alma Ati. Objekat je kapaciteta oko 25.000 mesta, a za duel sa našom selekcijom karte su od 10 do 12 američkih dolara.

– Očekujem pune tribine, jer Kazasi vole fudbal. Navijači su mirni. Nema incidenata. Navijaju jednostavno samo "Ka-zah-stan, Ka-zah-stan". Na Centralnom stadionu ni jednoj reprezentaciji nije lako da igra, pa neće biti ni našoj. Razlog je taj što se objekat nalazi u podnožju planine Tjan šan, pa je vazduh drugačiji i veoma je teško prilagoditi se čak i ekipama iz drugih delova države. Teren je u ovo vreme mek, mada se domaćin trudi da bude u idealnom stanju, – smatra Ćurčić.

Prema njegovim rečima, finansijski uslovi su u kazaškom fudbalu veoma dobri, sume se povećavaju i znatno su više od naših. Sa svim izabranicima selektora Holanđanina Pijpersa, koji je ujedno i trener prvaka Astane, odlično se poznaje. Na pitanje kako igraju Kazasi je odgovorio:

– Braniće Lorija, a ispred njega biće četvorica u liniji. Očekujem da štoperi budu Kučma i Karnijenko ili Žalmagambetov, desno Azovski i levo Smakov. Na pozicijama zadnjih veznih biće Karpovič i Baltijev, a ispred njih levo kapiten Žumaskalijev i desno Sergijenko. Ako zaigra Utabajeva, Žumaskalijev će biti polušpic. Najistureniji biće Bjakov. Kazasi igraju zatvoreno i na kontranapade. Dok imaju povoljan rezultat veoma su disciplinovani i odgovorni u igri. Međutim, ako prime pogodak u uvodnim minutima, otvaraju se i jure napred, pa ih je tada lako savladati.

Ćurčić ističe brzinu Kazaha i izdvaja:

– Ruslan Baltijev je najbolji igrač Kazahstana i od njega preti najveća opasnost. Sjajan je i univerzalac Dmitrij Bjakov, koji ima predispozicije za vrhunske ekipe. Nažalost, imao je nesreću da su ga u jednom baru uboli nožem u predelu srca. Jedva je preživeo i igra na svoju odgovornost. Veoma je uporan. Prošle sezone je bio najbolji igrač prvenstva. Sada je prešao u Alma Atu, koja je jedini privatni klub u zemlji. Dobro je po našu selekciju da nacionalno takmičenje počinje tek u aprilu, pa Kazasi nisu uigrani.

Upitan sa kakvim očekivanjima domaćin dočekuje utakmicu, rekao je:

– Žele da se navijačima predstave u što boljem svetlu i priželjkuju da ne izgube. Igrači se premiraju za svaki meč, a za ovaj najverovatnije sa po 20.000 američkih dolara.

Kazahstan je velika država, pet puta veća od Francuske. Nezavisnost je stekao 16. decembra 1991, a član Uefe je od 25. aprila 2002. godine. Ima preko 15 miliona stanovnika. Veliki gradovi su međusobno udaljeni i po 500 do hiljadu kilometara. Klima je promenljiva, a trenutno je zima na izmaku. Područje je trusno, pa su česti zemljotresi. Zemlja obiluje prirodnim bogatstvima, a nafte i gasa ima "na pretek". Ekonomski se razvija iz godine u godinu. Narod je prema kazivanju našeg sagovornika miroljubiv i ljubazan. Najviše ima muslimana, pa zatim Rusa. Službeni jezik je ruski, mada je tendencija da se uvede kazaški, koji je "glavni" u južnom delu države. Srednje klase gotovo da nema, tako da su podeljeni na milijardere i sirotinju:

– Život je lakši i lepši nego kod nas. Ima predivnih mesta za izlaske. Kazasi imaju more, mnogo veštačkih jezera i planina, pa dolazi dosta stranaca. Srbija stiže pred najveći praznik, 22. marta je Naoriz, kazaška Nova godina. Tog dana se svi zabavljaju i provode. Obično se organizuju i turniri koji uveličavaju narodno veselje.

Ćurčiću u početku nije bilo lako da se navikne:

– Ishrana je raznolika sa dosta vrsta supa i mesa na trpezi. Nacionalni specijaliteti su bišparmak i kazi, koji je u stvari čisto konjsko meso. Konjetinu mnogo jedu, pogotovo zimi. U početku mi je bilo veoma teško, a sada kao da sam rođen tamo. Zato i želim da naglasim da navijam za Srbiju, ali mi je drag i Kazahstan.

--------------------------------------------------------------------------

Malo srpskih igrača

Malo je naših igrača koji su u skorije vreme boravili u Kazahstanu. Pored Vladice Ćurčića, rođaka doskorašnjeg trenera Borca Radovana Ćurčića,

tu je Goran Bošković, koji je igrao u Kajratu. Željko Joksimović je bio član Šahtjoru tri sezone, a Ivan Perić i Lučanac Bojan Simić su igrali po godinu dana.

Ćurčić je uporedio našu Superligu sa kazaškom ligom: