Чобани из града остали без посла

Сјеница – Не умеју да гањају пашу, Вук им испред носа однесе овцу, Чим загрми они беже и остављају стадо... Укратко речено, нису људи са калдрме за ове послове, закључују сточари са Пештери после двогодишње акције запошљавања на пословима чобановања. Тако је тај „пројекат“ Уније сточара са Пештери пропао, па су и протеклог лета покрај стада оваца и јагањаца и даље углавном били искусни али остарели чобани који због година тај посао све теже обављају.

Насупрот власницима стада ни оних пет, шест несуђених чобана, који су се понуђеног посла прихватили и са којима смо разговарали уз услов да им се име у новинама не помиње, имају своје аргументе. Они тврде да многи власници стада уместо обећаних 250 до 300 евра месечно, плус мобилни телефон, храна и цигарете нису то испоштовали.

– Плаћали су ми – каже један од чобана „приправника“ – 150 евра, храну и цигарете. Нисам имао мобилни телефон а та мизерна плата је била нередовна. Онда се једном мом колеги догодило и да му је вук однео овцу а газда му одмах то одбио од зараде па је цели месец радио за џабе. А, вуци овде и најискуснијим чобанима „украду“ понеку овцу.

Сасвим супротно објашњење има Ћерим Куртовић, из пештерског села Читлук, који нам укратко прича о својој сарадњи са „сезонским“ чобаном из града.

– Није, богами, тако. Код мене је био неки Раде из Крагујевца. Он је радио у фабрици, па му је пензија мала и посредством Уније и Едипа дошао овде да додатно заради. Ја сам га двадесет дана обучавао, плаћао сам му 300 евра месечно, храну, смештај и цигаре за чување 150 оваца. Но, он је радио два месеца и напречац одлучио да посао напусти.

Шта сам могао, испратио сам га до Сјенице и све што је зарадио ја сам му поштено исплатио. После сам опет морао сам да чувам овце. Ето, тако је било – каже Ћерим.

Шта је истина о пропасти ове сарадње сточара и потенцијалних чобана, упитали смо и Едипа Рахића, председника поменуте уније сточара.

– Била нам је добра намера када смо на овај начин желели да решимо проблем недостатка чобана на Пештери а да некоме од бројних незапослених понудимо посао. Кад смо то објавили, мени се јављало дневно и до стотину људи из разних крајева Србије, али је тек њих десетак дошло и пробало. И, тачно је да поједини власници стада нису испоштовали договор о плати од око три стотине евра, имало је и закашњења у плаћању и те наплате штете које причине вуци. Али, после свега, могу рећи да није тај посао за људе из града, не сналазе се на том послу. Нису за то ни млади ни они који су радили од седам до три. Јер, овде се овце чувају од јутра до мрака, спава се у кућерима покрај торова. Усамљен је чобанин, нема ту ни кафанице, ни разговора – каже Едип.

И, док су власници фарми крупне стоке на Пештери питање чобановања решили постављањем „електричних пастира“, понајвише због недостатка чобана смањују се стада оваца. Процењује се да их је сада, на овој висоравни, непрегледном пашњаку, око седамнаест хиљада а седамдесетих година ту је пасло стотину хиљада грла ситне стоке.

То је тако упркос рачуници коју нам Едип Рахић предочава тврдећи да се „на Пештери сада пашњак може узнајмити за ушур од једне канте сира за целу сезону. А, ако се у Шумадији, пре Ђурђевдана купи овца и јагње, а то може по цени од 60 до 80 евра, онда за пет и по месеци паше на висоравни јагње отплаћује овцу. Пошто оно достиже тежину око 45 килограма, у јесен се продаје за око 90 евра и тако овца остаје приде. Те зараде нема у фабрици, каже Рахић.

----------------------------------------------

Невоље због суше

Наш саговорник Ћерим Куртовић, власник стада које броји око 350 оваца и јагњади, нам се пожалио да ове године тешко иде продаја јагањаца.– Све је стало, због суше. Овде се сада стотину килограма сена продаје за 20 евра. За једну овцу треба нам око 60 килограма да би презимила, а ја имам свог сена за око стотину брава. Зато бих продао 170 јагњади, али не иде. Црногорци су забранили увоз, овде нема купаца, дошли су неки Бугари који су обећавали два евра по килу живе ваге. Не знам да ли ће то бити или не, а зима се ближи. Никада овако није било – каже Ћерим Куртовић, искусни пештерски сточар.