У трци за САНУ 51 кандидат

Сваке треће јесени, иако на први поглед неопазиво, нашу земљу продрма „академичарска грозница”.

Колико год тајено од радозналих очију и ушију, имена (и презимена) будућих редовних и дописних чланова Српске академије наука и уметности с великом знатижељом се ишчекују. И не само међу новинарима. Али претходно ваља дознати ко је све на списку предложених.

Упркос „зиду ћутања”, ко зна из којих разлога, ако су већ предложени с благословом (или без њега) – матичних одељења, три члана или неке од установа која није под кровом здања у Кнез Михаиловој 35, читаоци „Политике” имају прилику да ексклузивно сазнају такмаце за редовне и дописне чланове српског „друштва бесмртника”. Гласање је првог новембра.

Одељење за математику, физику и гео-науке за редовне је предложило дописне чланове: Милана Дамњановића (физика) и Градимира Миловановића (математика), а за дописне Бранислава Јеленковића (физика), Владицу Цветковића (геологија) и Миодрага Матељевића (математика).

За иностраног члана Ласла Фороа (физика).

Без одељенске подршке такмиче се: Стевица Ђуровић (физика), Раде Живаљевић (математика), Слободан Марковић (географија), Миодраг Петковић (математика), Љубомир Ћирић (математика), Миливој Белић (физика), Бранко Драговић (физика) и Драгомир Давидовић (физика).

Одељење језика и књижевности подржало је за редовне следеће дописне: Наду Милошевић-Ђорђевић (историја књижевности), Предрага Пипера (лингвистика), Александра Лому (етимологија) и Милорада Радовановића (лингвистика).

За дописне: Горана Петковића (књижевност), Јаноша Бањаија (историја књижевности) и Софију Милорадовић (лингвистика).

За иностраног члана предложен је писац Петер Хандке.

Без подршке се надмеће Сава Дамјанов (српска књижевност).

Одељење хемијских и биолошких наука за редовне је истакло двојицу дописних чланова: Владимира Стевановића (екологија и биогеографија) и Богдана Шолају (хемија). И двоје за дописне: Радмилу Петановић (биологија) и Радомира Саичића (хемија).

Како бисте протумачили да је за иностраног члана, тек након скорашњег разговора за наш лист, увршћена Гордана Вуњак-Новаковић (биомедицинско инжењерство), најцитиранија српска научница (односно научник), за чија се достигнућа у свету већ годинама зна?

Одељење друштвених наука сагласило се да од дописног члана редовни постане Данило Баста (правна филозофија), а без потпоре за исто звање бориће се Коста Чавошки (право). За дописне је поверење указало: Илији Марићу (историја филозофије), Вукашину Павловићу (политичка социологија), Драгани Радојичић (етнологија и антропологија), Богољубу Шијаковићу (филозофија), Љиљани Благојевић (теорија архитектуре), Миловану Митровићу (социологија) и Мирјани Стефановски (право и историја).

С одељенском подршком иде Љубиша Адамовић (економија), иако је предложен изван САНУ, а без ње Милан Брдар (социологија), Бојан Јовановић (етнологија и антропологија) и Милош Немањић (социологија).

Одељење техничких наука предлаже за редовне чланове следеће дописне: Зорана Ђурића (техничка физика), Зорана Поповића (електротехника) и Нинослава Стојадиновића (електроника), а за дописног Велимира Радмиловића (физичка металургија).

Без одељенских гласова: Радета Хајдина (грађевина), Ненада Младеновића (операциона истраживања) и Милана Димкића (грађевина).

За иностраног члана подршку има Валериј Васиљевич Козлов (механика).

Одељење историјских наука сагласно је да из дописног у редовно звање буду унапређени: Михаило Војводић, Драгољуб Живојиновић и Мирјана Живојиновић (све троје историја). За дописне је подржало: Љубодрага Димића, Славенка Терзића, Душана Батаковића, Војина Дабића (сва четворица историја) и Марка Поповића (археологија).

За иностраног члана одељење је подржало Анатолија Аркадјевича Турилова.

Одељење медицинских наука предлаже да се следећи дописни прогласе редовним члановима: Небојша Лалић (ендокринологија), Војислав Лековић (парадонтологија), Предраг Пешко (хирургија) и Владислав Стефановић (нефрологија).

Без подршке се надмећу: Марко Бумбаширевић (микрохирургија), Петар Сеферовић (кардиологија), Лазар Давидовић (хирургија), Милорад Митковић (хирургија), Милица Чоловић (хематологија), Бела Балинт (трансфузиологија), Зоран Кривокапић (хирургија), Зорана Васиљевић Покрајчић (кардиологија), Невенка Рончевић (педијатрија) и Љиљана Гојковић Букарица (фармакологија).

За иностраног, подршка је дата Михаилу Вениаминовичу Угрумову.

Одељење ликовне и музичке уметности сматра да следећи дописни треба да се унапреде у редовне чланове: Исидора Жебељан (компоновање), Бранислав Митровић (архитектура), Тодор Стевановић (сликарство) и Иван Јевтић (компоновање).

А да за дописне буду изабрани: Петар Омчикус (сликарство), Михајло Митровић (архитектура) и Мрђан Бајић (вајарство).

Самостално се утркује Сава Халугин (сликарство), а за иностраног је подржан Иван Штраус (архитектура).

Коначна листа утврдиће се на изборној конференцији 11. октобра. Од укупно 137 чланова, у садашњем саставу највише је медицинара (19), историчара (12) и математичара и књижевника (по 10), што је скоро две петине.