Мојсије говори шест језика

Мозес Тантуир (21) из Гане, познатији као Мојсије, како се и представља, студира инжењерство нафте и гаса на Рударско-геолошком факултету у Београду и један је од најбољих студената. Просек му је 9,40 – има скоро све десетке. Тек му је мало, каже, запело код математике и добио је седмицу. Да није тога, Мојсије би ушао у најужи круг кандидата за студента генерације.

Академски дани сигурно су му олакшани чињеницом што је прошле године окончао курс српског језика, у оквиру пројекта Владе Србије и Министарства просвете „Свет у Србији”, провевши осам месеци у подавалском студентском одмаралишту „Радојка Лакић”, двадесетак километара од центра Београда.

– Када сам положио испит из српског, стекао сам услов да бесплатно упишем факултет на Универзитету у Београду. Тешко је, али сам све испите положио у року, први семестар у јануару, други у јуну. Не добијам никакве олакшице у учењу, за нас из Африке и Азије важе иста правила као и за све студенте – прича Мојсије у својој исповести за „Политику”.

По широком осмеху који прати сваку његову реченицу, види се да је свестан да је један од најомиљенијих и најуспешнијих студената.

– Рођен сам у Нандому, али живим у Акри, престоници Гане. Наши људи воле Југославију и Србију. Добио сам стипендију од Владе Гане и Владе Србије, па сам одлучио да студирам овде. Од Србије добијам стипендију 15.000 динара, а од Владе Гане 300 долара месечно за трошкове. Укупно, то ми омогућава пристојан стандард, пошто је обезбеђен смештај и исхрана у Студентском граду, као и здравствено осигурање, а школарину не плаћам – открива Мозес.

Каже да у Студентском граду нису тако сјајни услови као на Авали, али је много ближе центру.

– Собе су мале, али удобне. Храна је добра, али понекад послужују неке ствари које не волимо, на пример кромпир и шаргарепу. Месо једемо, волимо пасуљ и пиринач. Зими је понекад хладно за нас који долазимо из топлих земаља, поготово ноћу, јер се грејање искључује после 22 часа, па се увијамо у ћебад. Тада морамо на спавање, јер не можемо да учимо по хладноћи, а грејалице су забрањене по собама – жали се будући инжењер рударства.

Сваки дан је на факултету, не пропушта ниједно предавање:

– Волим рударство, то је веома важно код нас у Гани, где смо пронашли велике залихе нафте. Имамо и дијаманте, али мене нафта највише занима. Нашој држави потребно је много инжењера за нафту и гас, веома су тражени.

Мојсије има пријатеље у Београду, како Србе, тако и другове из Африке. Највише воли да игра фудбал, али га не привлаче журке и ноћни изласци.

– Радије учим и раније легнем да спавам. Тренутно немам девојку, али сам имао краћу љубавну везу одмах по доласку у Београд. Међутим, није ишло. Имао сам проблема у комуникацији у почетку. Срећом, данас сам то превазишао. У почетку, сви су ме гледали, загледали... Али, убрзо сам се спријатељио са људима, добро су ме прихватили.

Осим Мозеса, још седморо Африканаца студира на Рударско-геолошком факултету. Мојсије је најуспешнији.

– Ја увек учим, сваки слободан тренутак користим. Доста комуницирам, брзо усавршавам језик. Срећан сам због успеха, али морам да будем скроман. Захвалан сам и професорима, често одлазим код њих када нешто не разумем. Тада ми објасне на енглеском и ја схватим српски превод и суштину. Ако сам постигао бољи резултат од својих колега Срба, то је вероватно зато што они много воле да иду на журке, а ја то избегавам. То је моја тајна успеха.

За учење користи интернет, тамо налази књиге на енглеском, који је за њега као матерњи, јер је то службени језик у Гани.

– Укупно, говорим шест језика. Осим енглеског који учим још од обданишта, па српског и француског, говорим још три локална језика у Гани: мој матерњи дагаре, као и чуи и вали. У сталном сам контакту са породицом у Гани, где живе моји – отац, мајка, брат и сестра. Разговарамо преко скајпа, или се дописујемо на Фејсбуку – каже Мозес.

Када заврши студије, волео би да се врати у Гану.

– У Србији нема баш много нафте, а ја желим тиме да се бавим. Могу да бирам да идем и у Нигерију или Анголу да радим. Не искључујем могућност да останем у Србији, ако се укаже прилика. Већ сам обишао Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Нови Пазар... Били смо и у суседним земљама, Мађарској и Хрватској. Стварно волим Србију, па када и одем одавде, сигурно ћу поново доћи – поручује Мојсије, најбољи студент из Гане.