Нобел за квантну физику

Због тога што су успели да проучавају најситније честице, а да их не униште, ударивши тиме темељ далеко бржим и јачим рачунарима будућности, Американац Дејвид Вајнленд и Француз Серж Арош добитници су овогодишње Нобелове награде за физику, саопштила је јуче у Стокхолму Шведска краљевска академија наука.

Вајнленд, предавач на Универзитету у Колораду, и Арош, професор на париском Француском колеџу, имају исти број година – 68 и исту област интересовања – квантну оптику. Годинама уназад истражују међусобни однос светлости и материје.

„Серж Арош и Дејвид Вајнленд су независно један од другог пронашли и развили методе за мерење посебних честица и  управљање њима, задржавајући при том њихову квантно-механичку природу, на начин који је раније сматран недостижним”, саопштила је академија.

Двојици физичара пошло је за руком да проучавају честице ситније од атома а да их при том не униште, што је раније сматрано немогућим. За најмање партикуле не важе закони класичне већ квантне физике. Међутим, било је врло тешко издвојити електроне, протоне и неутроне од остатка материје и применити на њих квантну науку, јер су приликом овог одвајања честице губиле квантна својства. Због тога су многи физичари из ове области више размишљали о феноменима које објашњава област квантног, а мање експериментисали.

У квантној физици, која проучава субатомске честице, дуго се видело нешто мало више од научне фантастике. Спомиње се проучавање мачке која је била и жива и мртва, а лично Вајнленд је у једном опиту исту ствар у исто време поставио на два места. Дуго се веровало да квантна физика пркоси не само начелима класичне науке већ и здравог разума. Међутим, Арошу и Вајнленду је пошло за руком да са ње скину ознаку СФ.

„Њихове методе су створиле услове да се на овом пољу истраживања начине први кораци ка изради новог типа супербрзог компјутера који би се базирао на квантној физици”, додала је академија.

Тиме што су успели да задрже честице у квантном стању, двојица научника су утрла пут стварању прецизних сатова који би сасвим могли да измене рачунање времена. Очекује се и развој компјутера који би чували много већу количину података од данашњих.

Ароша је позив Нобеловог комитета затекао док је јуче ујутру са супругом шетао Паризом. Укључивши се на конференцију за новинаре у Стокхолму, он је казао да када је на телефону видео позивни број за Шведску, морао је да седне на прву клупу.

– Ово се стварно дешава – помислио је Арош.

Француски физичар је казао да ће одмах отворити шампањац и прославити са породицом, али да се истог поподнева враћа у лабораторију.

Ј. С.

-----------------------------------------------------------

Супернаука за суперрачунаре

Оно што се највише очекује од рада двојице нобеловаца је да он доведе до квантних рачунара. Овакви компјутери се заснивају на претпоставци да се најмањи делови хардвера такође понашају по законима квантне физике. Када наука буде открила њихове тајне, а област квантног наговештава тако нешто, рачунари би били много бржи од данашњих са већим простором за складиштење података.