Погубљење у зору
Све је ствар праксе, па чак и кад је реч о нечем тако морбидном као што је извођење бивших државних функционера на вешала.
"Егзекуција је прошла глатко, без икаквих нерегуларности", похвалио се саветник ирачког премијера Башам ал Хасани, у саопштењу о још једној смртној казни у Багдаду, четвртој по реду за мање од три месеца, извршеној јуче у три сата по поноћи над некадашњим потпредседником земље Тахом Јасином Рамаданом.
Случајно или не догађај се поклопио са четвртом годишњицом почетка англо-америчке инвазије на Ирак, 20. марта 2003. године, када се у 5.35 часова на Багдад сручила киша "томахавка".
Нагласак званичника на добро обављеном послу егзекутора не треба заправо да чуди, ако се има у виду на како језив начин је завршио живот Барзан ал Тикрити, полубрат Садама Хусеина, погубљен средином јануара. Њему је приликом вешања глава била буквално одсечена, због лоше прорачунате дужине конопца у односу на тежину осуђеника, како су стручњаци после објаснили.
Да се ништа слично не би поновило, Таха Рамадан је пре сусрета са судбином изваган, па проблема није било. Ал Хасани је описујући последње тренутке Садамовог саборца и саучесника навео да је осуђеник "деловао преплашено" и покајнички и да је исповедио две шахаде.
Рамаданов адвокат који је, уз лекара, тужиоца, судију и неколико представника владе такође присуствовао извршењу, за свог брањеника пак је рекао да се храбро држао. Адвокату је уручена исписана последња жеља осуђеног (о месту сахране), одећа и остале личне ствари, а тело је током дана америчким хеликоптером пребачено до Авџе, у околини Тикрита где је покопано поред друге двојице погубљених (Барзана ал Тикритија и бившег председника Револуционарног суда Авада ал Бандара), а у близини су и гробови Садама Хусеина, његових двојице синова и 14-годишњег унука Мустафе.
Рамаданов син Ахмад је у изјави за ТВ Ал Џазиру из Сане у Јемену, где се налазе и Рамаданова сестра и 85-годишња мајка, извршење смртне казне у Багдаду назвао "политичким убиством".
Егзекуција је обављена на истом месту, у бившем центру војне безбедности у северном Багдаду где су 15. јануара били погубљени Барзан и Бандар, а 30 децембра Садам. Сви су били суђени на истом процесу, за злочин против човечности над 148 шиита из места Дуџаил, али уз битну разлику. Прва тројица су одмах били осуђени на смрт, док је Рамадану прво изречена доживотна казна, а после жалбе тужиоца преиначена у смртну.
Прошле недеље је врховни суд Ирака потврдио ову пресуду чиме је она постала коначна и по закону морала да буде извршена у року од месец дана. Али, све се завршило много брже. За Рамадана се иначе поводом његове смрти могло у многобројним медијским прилозима прочитати да је био један од последњих преживелих завереника из преврата 1968. године којим је Баас партија дошла на власт. Био је познат као немилосрдни извршилац, понекад немилосрднији и од самог вође, на западу је сматран за јастреба, а Би-Би-Си приказ личности допуњује подсећањем на његов предлог да Садам и Буш своје снаге одмере а узајамне разлике измире у двобоју, оружјем по сопственом избору.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
