Pogubljenje u zoru
Sve je stvar prakse, pa čak i kad je reč o nečem tako morbidnom kao što je izvođenje bivših državnih funkcionera na vešala.
"Egzekucija je prošla glatko, bez ikakvih neregularnosti", pohvalio se savetnik iračkog premijera Bašam al Hasani, u saopštenju o još jednoj smrtnoj kazni u Bagdadu, četvrtoj po redu za manje od tri meseca, izvršenoj juče u tri sata po ponoći nad nekadašnjim potpredsednikom zemlje Tahom Jasinom Ramadanom.
Slučajno ili ne događaj se poklopio sa četvrtom godišnjicom početka anglo-američke invazije na Irak, 20. marta 2003. godine, kada se u 5.35 časova na Bagdad sručila kiša "tomahavka".
Naglasak zvaničnika na dobro obavljenom poslu egzekutora ne treba zapravo da čudi, ako se ima u vidu na kako jeziv način je završio život Barzan al Tikriti, polubrat Sadama Huseina, pogubljen sredinom januara. Njemu je prilikom vešanja glava bila bukvalno odsečena, zbog loše proračunate dužine konopca u odnosu na težinu osuđenika, kako su stručnjaci posle objasnili.
Da se ništa slično ne bi ponovilo, Taha Ramadan je pre susreta sa sudbinom izvagan, pa problema nije bilo. Al Hasani je opisujući poslednje trenutke Sadamovog saborca i saučesnika naveo da je osuđenik "delovao preplašeno" i pokajnički i da je ispovedio dve šahade.
Ramadanov advokat koji je, uz lekara, tužioca, sudiju i nekoliko predstavnika vlade takođe prisustvovao izvršenju, za svog branjenika pak je rekao da se hrabro držao. Advokatu je uručena ispisana poslednja želja osuđenog (o mestu sahrane), odeća i ostale lične stvari, a telo je tokom dana američkim helikopterom prebačeno do Avdže, u okolini Tikrita gde je pokopano pored druge dvojice pogubljenih (Barzana al Tikritija i bivšeg predsednika Revolucionarnog suda Avada al Bandara), a u blizini su i grobovi Sadama Huseina, njegovih dvojice sinova i 14-godišnjeg unuka Mustafe.
Ramadanov sin Ahmad je u izjavi za TV Al Džaziru iz Sane u Jemenu, gde se nalaze i Ramadanova sestra i 85-godišnja majka, izvršenje smrtne kazne u Bagdadu nazvao "političkim ubistvom".
Egzekucija je obavljena na istom mestu, u bivšem centru vojne bezbednosti u severnom Bagdadu gde su 15. januara bili pogubljeni Barzan i Bandar, a 30 decembra Sadam. Svi su bili suđeni na istom procesu, za zločin protiv čovečnosti nad 148 šiita iz mesta Dudžail, ali uz bitnu razliku. Prva trojica su odmah bili osuđeni na smrt, dok je Ramadanu prvo izrečena doživotna kazna, a posle žalbe tužioca preinačena u smrtnu.
Prošle nedelje je vrhovni sud Iraka potvrdio ovu presudu čime je ona postala konačna i po zakonu morala da bude izvršena u roku od mesec dana. Ali, sve se završilo mnogo brže. Za Ramadana se inače povodom njegove smrti moglo u mnogobrojnim medijskim prilozima pročitati da je bio jedan od poslednjih preživelih zaverenika iz prevrata 1968. godine kojim je Baas partija došla na vlast. Bio je poznat kao nemilosrdni izvršilac, ponekad nemilosrdniji i od samog vođe, na zapadu je smatran za jastreba, a Bi-Bi-Si prikaz ličnosti dopunjuje podsećanjem na njegov predlog da Sadam i Buš svoje snage odmere a uzajamne razlike izmire u dvoboju, oružjem po sopstvenom izboru.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
