Глад куца на врата Европе

Црвени крст Шпаније покренуо је јуче велики акцију прикупљања добровољних прилога за угрожене. Али први пут у историји у свакој вароши на Иберском полуострву не прикупљају се прилози за децу Бијафре или за гладне у Сомалији и Бангладешу, већ за угрожене у самој Шпанији.

Да Шпанија има све више гладних становника, доказује и пропагандни филм тамошњег Црвеног крста који приказује породицу и њен празан фрижидер: отац, кћерка и син деле кајгану од једног јајета на три дела. Када им у кућу уносе кутију са следовањем основних животних намирница, њихова лица се озаре. Убудуће ће имати нормалан оброк.

Само у Мадриду штандови за прилоге постављени су, извештавају мадридски медији, на 14.000 места, а касицама звецкају познате личности, међу којима је цео женски део краљевске фамилије. Новац се прикупља за 300.000 најугроженијих грађана, који буквално немају новца ни за храну. Сви економски показатељи који предвиђају даљу рецесију у следећој години, па и у 2014, говоре да ће и даље расти број гладних који зависе од Црвеног крста.

По извештају о социјалној угрожености који је саставила једна невладина организација, 82 одсто грађана Шпаније који примају помоћ Црвеног крста испод су линије сиромаштва, што подразумева да породица живи од једне плате која је мања од 620 евра месечно.

Међу људима без посла који се обраћају овој организацији за помоћ, половина њих чека на посао више од две године, због чега су изгубили додатак за незапослене. Помоћ ће бити, како апелује национална организација, упућена најпре породицама у којој ниједан члан нема посао, деци у сиромашним срединама, старијим и болесним лицима, бескућницима... Упозорава се такође на алармантан број људи који неће моћи да се греју у зимском периоду, или који могу себи да дозволе протеински оброк „тек три пута недељно”.

Да је глад опасно закуцала на врата јужне Европе и да се људи на северу чуде оваквом неславном развоју догађаја, показује и недавни пример са левичарским послаником и градоначелником андалузијске вароши Мариналеда, Санчесом Гордиљом. Он је уз помоћ групице својих истомишљеника пошао у обилазак самопослуга и из њих наочиглед запањених касирки износио товаре намирница без плаћања. Наменио их је гладнима и угроженима.

Чим се о овом „приватном Црвеном крсту” прочуло по Шпанији и свету, шведски ланац робних кућа „Ха енд Ем” направио је мајицу инспирисану акцијом градоначелника Мариналеде. На њој је нацртана песница у којој је једна шаргарепа. Натпис „Храна народу, нећемо глад” приписује се Санчесу Гордиљу.

Мајица је дистрибуирана у продавнице дотичне шведске фирме у читавој Скандинавији и у Немачкој. Продаје се по цени од 20 евра. Али профит од ње није намењен гладнима без посла, већ власницима овог ланца. Био је то разлог да се преко медија узнемири домаћа јавност која је са великим разумевањем и симпатијама пратила упаде Гордиља у самопослуге.

Ово што ради север Европе јесте стварање профита на глади у њеном јужнијем делу, рекли су Шпанци. У међувремену мајица је повучена из продаје, ваљда је изашла из моде.