Glad kuca na vrata Evrope

Crveni krst Španije pokrenuo je juče veliki akciju prikupljanja dobrovoljnih priloga za ugrožene. Ali prvi put u istoriji u svakoj varoši na Iberskom poluostrvu ne prikupljaju se prilozi za decu Bijafre ili za gladne u Somaliji i Bangladešu, već za ugrožene u samoj Španiji.

Da Španija ima sve više gladnih stanovnika, dokazuje i propagandni film tamošnjeg Crvenog krsta koji prikazuje porodicu i njen prazan frižider: otac, kćerka i sin dele kajganu od jednog jajeta na tri dela. Kada im u kuću unose kutiju sa sledovanjem osnovnih životnih namirnica, njihova lica se ozare. Ubuduće će imati normalan obrok.

Samo u Madridu štandovi za priloge postavljeni su, izveštavaju madridski mediji, na 14.000 mesta, a kasicama zveckaju poznate ličnosti, među kojima je ceo ženski deo kraljevske familije. Novac se prikuplja za 300.000 najugroženijih građana, koji bukvalno nemaju novca ni za hranu. Svi ekonomski pokazatelji koji predviđaju dalju recesiju u sledećoj godini, pa i u 2014, govore da će i dalje rasti broj gladnih koji zavise od Crvenog krsta.

Po izveštaju o socijalnoj ugroženosti koji je sastavila jedna nevladina organizacija, 82 odsto građana Španije koji primaju pomoć Crvenog krsta ispod su linije siromaštva, što podrazumeva da porodica živi od jedne plate koja je manja od 620 evra mesečno.

Među ljudima bez posla koji se obraćaju ovoj organizaciji za pomoć, polovina njih čeka na posao više od dve godine, zbog čega su izgubili dodatak za nezaposlene. Pomoć će biti, kako apeluje nacionalna organizacija, upućena najpre porodicama u kojoj nijedan član nema posao, deci u siromašnim sredinama, starijim i bolesnim licima, beskućnicima... Upozorava se takođe na alarmantan broj ljudi koji neće moći da se greju u zimskom periodu, ili koji mogu sebi da dozvole proteinski obrok „tek tri puta nedeljno”.

Da je glad opasno zakucala na vrata južne Evrope i da se ljudi na severu čude ovakvom neslavnom razvoju događaja, pokazuje i nedavni primer sa levičarskim poslanikom i gradonačelnikom andaluzijske varoši Marinaleda, Sančesom Gordiljom. On je uz pomoć grupice svojih istomišljenika pošao u obilazak samoposluga i iz njih naočigled zapanjenih kasirki iznosio tovare namirnica bez plaćanja. Namenio ih je gladnima i ugroženima.

Čim se o ovom „privatnom Crvenom krstu” pročulo po Španiji i svetu, švedski lanac robnih kuća „Ha end Em” napravio je majicu inspirisanu akcijom gradonačelnika Marinalede. Na njoj je nacrtana pesnica u kojoj je jedna šargarepa. Natpis „Hrana narodu, nećemo glad” pripisuje se Sančesu Gordilju.

Majica je distribuirana u prodavnice dotične švedske firme u čitavoj Skandinaviji i u Nemačkoj. Prodaje se po ceni od 20 evra. Ali profit od nje nije namenjen gladnima bez posla, već vlasnicima ovog lanca. Bio je to razlog da se preko medija uznemiri domaća javnost koja je sa velikim razumevanjem i simpatijama pratila upade Gordilja u samoposluge.

Ovo što radi sever Evrope jeste stvaranje profita na gladi u njenom južnijem delu, rekli su Španci. U međuvremenu majica je povučena iz prodaje, valjda je izašla iz mode.