Субвенционисани кредити ојачали динар

Септембарско јачање динара плод је у највећој мери одобрених субвенционисаних кредита, речено је јуче на конференцији за медије у Народној банци Србије (НБС). Пошто је реч о динарским кредитима са валутном клаузулом, банке су, да би могле да их одобре, морале да продају девизе и тако су направиле већу понуду евра на тржишту.

Повећање обавезних резерви банака допринело је, такође, стабилизацији курса.

На јучерашњем редовном представљању актуелних монетарних и макроекономских кретања Веселин Пјешчић, вицегувернер НБС, изјавио је да ће пад бруто домаћег производа ове године износити 1,5 одсто, а да инфлација може и да премаши 12 одсто. Главни разлог за оволики раст цена на мало је поскупљење хране због пада укупне пољопривредне производње од чак 22 одсто.

– Инфлација је већ сада око 10 одсто, а од априла до августа цене су порасле 5,2 одсто, највише због поскупљења хране, која је учествовала у расту цена са 70 одсто – рекао је Пјешчић.

Он је додао да су међу кључним факторима раста инфлације слабљење динара из претходног периода, очекивани раст регулисаних цена, једнократни ефекти повећања ПДВ-а и акциза, као и утицај поскупљења сирове нафте на светском тржишту. Инфлација ће наставити да расте и наредних месеци, а до краја следеће године вратиће се у границе циља од 4,5 плус-минус 1,5 одсто, прецизирао је вицегувернер НБС.

Одлука Извршног одбора НБС да повећа референтну каматну стопу за 0,25 одсто на 10,75 одсто, донета је да би се ублажио утицај инфлаторних притисака, који су повећани због раста цена хране.

Индустријска производња је у августу повећана 1,5 одсто у односу на претходни месец, највише због раста прерађивачке индустрије, који је износио 2,2 одсто. Очекује се да ће производња „Фијата” подићи БДП у 2013. години за један проценат.

После вишемесечног успоравања кредитне активности, у септембру је појачана највише због одобравања субвенционисаних кредита привреди, али је ниво проблематичних кредита достигао 19,9, а само у привреди 21,7 одсто, навео је Пјешчић.

Девизне резерве 5. октобра износиле су око 10,4 милијарде евра и повећане су за 500 милиона евра у односу на крај септембра, највише као последица продаје државних дужничких папира од милијарду долара на иностраном тржишту, навео је вицегувернер НБС.

Он је додао да су нето девизне резерве НБС 6,3 милијарде евра.

Од почетка године динар је депресирао 8,8 одсто према евру, а у току године НБС је интервенисала са девизним резервама од 1,3 милијарде евра за одбрану стабилности динара, подсетио је он и додао да НБС у септембру није интервенисала на међубанкарском девизном тржишту.