Subvencionisani krediti ojačali dinar

Septembarsko jačanje dinara plod je u najvećoj meri odobrenih subvencionisanih kredita, rečeno je juče na konferenciji za medije u Narodnoj banci Srbije (NBS). Pošto je reč o dinarskim kreditima sa valutnom klauzulom, banke su, da bi mogle da ih odobre, morale da prodaju devize i tako su napravile veću ponudu evra na tržištu.

Povećanje obaveznih rezervi banaka doprinelo je, takođe, stabilizaciji kursa.

Na jučerašnjem redovnom predstavljanju aktuelnih monetarnih i makroekonomskih kretanja Veselin Pješčić, viceguverner NBS, izjavio je da će pad bruto domaćeg proizvoda ove godine iznositi 1,5 odsto, a da inflacija može i da premaši 12 odsto. Glavni razlog za ovoliki rast cena na malo je poskupljenje hrane zbog pada ukupne poljoprivredne proizvodnje od čak 22 odsto.

– Inflacija je već sada oko 10 odsto, a od aprila do avgusta cene su porasle 5,2 odsto, najviše zbog poskupljenja hrane, koja je učestvovala u rastu cena sa 70 odsto – rekao je Pješčić.

On je dodao da su među ključnim faktorima rasta inflacije slabljenje dinara iz prethodnog perioda, očekivani rast regulisanih cena, jednokratni efekti povećanja PDV-a i akciza, kao i uticaj poskupljenja sirove nafte na svetskom tržištu. Inflacija će nastaviti da raste i narednih meseci, a do kraja sledeće godine vratiće se u granice cilja od 4,5 plus-minus 1,5 odsto, precizirao je viceguverner NBS.

Odluka Izvršnog odbora NBS da poveća referentnu kamatnu stopu za 0,25 odsto na 10,75 odsto, doneta je da bi se ublažio uticaj inflatornih pritisaka, koji su povećani zbog rasta cena hrane.

Industrijska proizvodnja je u avgustu povećana 1,5 odsto u odnosu na prethodni mesec, najviše zbog rasta prerađivačke industrije, koji je iznosio 2,2 odsto. Očekuje se da će proizvodnja „Fijata” podići BDP u 2013. godini za jedan procenat.

Posle višemesečnog usporavanja kreditne aktivnosti, u septembru je pojačana najviše zbog odobravanja subvencionisanih kredita privredi, ali je nivo problematičnih kredita dostigao 19,9, a samo u privredi 21,7 odsto, naveo je Pješčić.

Devizne rezerve 5. oktobra iznosile su oko 10,4 milijarde evra i povećane su za 500 miliona evra u odnosu na kraj septembra, najviše kao posledica prodaje državnih dužničkih papira od milijardu dolara na inostranom tržištu, naveo je viceguverner NBS.

On je dodao da su neto devizne rezerve NBS 6,3 milijarde evra.

Od početka godine dinar je depresirao 8,8 odsto prema evru, a u toku godine NBS je intervenisala sa deviznim rezervama od 1,3 milijarde evra za odbranu stabilnosti dinara, podsetio je on i dodao da NBS u septembru nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu.