Потврда, па преглед без књижице

Тачно месец дана после прве најаве министарке здравља Славице Ђукић-Дејановић дате „Политици”, да ће труднице и деца до 18. године убудуће имати комплетну здравствену заштиту иако немају здравствену књижицу, ово правило почело је да се примењује. Истине ради, у домовима здравља и у гинеколошким клиникама до јуче лекари још нису били у прилици да приме пацијенте из ове групе.

Сања Миросављевић, задужена за односе са јавношћу у Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО), појаснила је за „Политику” да труднице треба да изваде потврду у испоставама РФЗО према месту становања и да ће на основу ње, у наредна три месеца (односно до измене закона) моћи да остваре здравствену заштиту.

Ни до сада није било спорно указивање медицинске помоћи деци и трудницама без књижице, јер су вођени као хитан случај, али је проблем био како пацијентима без маркице на књижици, преписати лек на рецепт.

– Уз ову потврду они ће, као да имају здравствену књижицу, добити лекове на рецепт, упуте за прегледе специјалиста или дознаке за боловања, али неће моћи да добију оверену књижицу. Трудницама је потребна и лична карта да би дошле на преглед – додала је Миросављевићева.

Директорка београдског Дома здравља „Вождовац” др Нада Јовановић-Васиљевић за „Политику” каже како је ово „правично и добро решење, јер није уопште мали број трудница које се муче са неовереним књижицама”.

– Од када имамо бар-код читаче, тачно се покаже ко нема оверену књижицу, а најчешћи разлог за то је што послодавац није уплатио доприносе. Проблем има и радно активно становништво. Ако нису хитан случај, него долазе по редовну терапију, све лекове морају да купе сами, а то нису појединачни случајеви него је то свакодневна појава. Проблем имају и изабрани лекари који се плаћају по капитацији, а онда када се промени вид осигурања или када послодавац не уплати доприносе, изабрани лекар изгуби преко ноћи и по 50, па чак и 100 пацијената – наводи др Јовановић-Васиљевић.

Шеф Службе за здравствену заштиту жена у истом дому здравља др Бранка Лазић каже да у смени буде две до три труднице без књижице, али нема правила.

– Искрено се надам да ће ова одлука да нам олакша посао, јер гинеколог је последња особа која трудној жени треба да ускрати помоћ, а ми нисмо могли ни да јој напишемо рецепт. Труднице нису велики потрошачи лекова, али често користе боловања – каже др Лазић.

Директор Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт”, професор др Душан Станојевић каже како су гинеколози у обавези да приме сваку жену код које је почео порођај, без обзира да ли има књижицу, али до сада нису примали трудницу која није у порођају, ако нема упут филијале РФЗО у којем јој се оверава књижица.

– Још нисам добио појашњење како ће да изгледа пријем трудница без књижица, морамо знати коме ћемо да фактуришемо те прегледе и лежање у болници. Послушаћемо све што нам кажу у РФЗО – каже др Станојевић.

-----------------------------------------------------------------

Код гинеколога стижу кад је већ касно

– У Србији има много гинеколога и обави се огроман број прегледа, али резултат тога је да једну жену прегледамо и десет пута, а десет жена не дође на преглед по 10 или 20 година. У селима горњомилановачке општине живи око 5.000 таквих жена. Свакога дана у ГАК „Народни фронт”стиже једна или две жене из тих села, са одмаклим карциномом грлића материце. Зато је циљ скрининга, односно превентивних прегледа да се прегледају све жене у наизглед здравој популацији и тако пронађу оне које и не знају да су болесне. Наш проблем је што имамо жене које се прегледају на свака три, четири месеца, што није потребно. Ако је код пацијенткиње све у реду може да се прегледа на две године, али ако није у реду, лекар ће захтевати чешће прегледе, на пример на шест месеци – износи свој став др Душан Станојевић, поводом расправе у јавности о томе на колико времена су пожељни превентивни прегледи.