Бело уместо црног злата

Баљевац на Ибру – Готово две и по деценије трају истраживања како би се, у рударској варошици Баљевцу на Ибру, на локацијама Пискања и Побрђе утврдиле резерве руде бора. Та прича о овој руди и будућности Јарандолског басена, јер каменог угља понестаје, имала је и периоде разочарења и велике наде. Од уверења да ће ово богатство препородити читав крај до утиска да је све пропало, рецимо у време санкција, затим када је, пре две године, од даљег истраживања одустала британска компанија „Рио Тинто“.

Међутим, оптимизам је превладао када се у баљевачком руднику појавио нови-стари партнер из периода пре увођења санкција, канадска компанија „Ерин Венџерс“ па су истраживања настављена.

– За протеклих годину дана, по киши, мразу и великим врућинама, обављена су бушења на 35 места, укупно 12.000 метара. Преостале су још само четири бушотине и израда елабората о технолошко-економској оправданости експлоатације, што би требало да буде окончано до краја ове године. Сматрамо да постоје резерве од око седам милиона тона ове руде која је за разлику од угља беле боје – објаснила нам је геолог Драгана Ромчевић.

Задовољство обављеним послом не скрива ни Биљана Ранкић, директор „Балкан голда“, ћерка фирма поменуте канадске компаније, додајући да је „у поменута истраживања прошле године уложено 2,5 а ове 6,5 милиона канадских долара“.

– Од надлежног министарства очекујемо уобичајено продужење одобрења истраживачких права и сваки дан нам је драгоцен, да бисмо ове године окончали истраживања. Надамо се повољном исходу, поготово што смо испунили све услове и што је, за разлику од неких других средина, овде становништво уз нас и све наде у бољитак полажу у будућу експлоатацију ове руде – додаје директорка Ранкић.

За експлоатацију руде и веома тражену и на тржишту скупу борну киселину заинтересовано је неколико иностраних компанија.

– Понајвише су одмакли преговори са италијанском фирмом СЦЛ, о отварању фабрике борне киселине. Стога је сасвим реално да током наредне године, са канадским партнером, на овом лежишту започнемо копање руде у обиму од око 30.000 тона, уместо 130 тона месечно колико сада обезбеђујемо за индијског партнера. Иначе, реално би било да до 2015. започнемо и експлоатацију на лежишту Пискања, што би била количина од око 200.000 тона годишње. За отварање ових рудника потребно је око 70 милиона евра, али ова руда је веома тражен производ у свету и сигуран сам да већих проблема у вези са инвестирањем у том обиму неће бити. Прерадом поменуте количине руде у борну киселину, годишња вредност извоза би била око 50 милиона евра, јер тона киселине на светском тржишту кошта око хиљаду долара. Уз све то, обезбеђује се и неколико стотина радних места која су у рудницима каменог угља у овом басену све несигурнија пошто су резерве угља на измаку – објаснио нам је Милинко Кошанин, руководилац Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља „Ресавица”, иначе задужен за развој рудника борних минерала у Баљевцу.