Belo umesto crnog zlata

Baljevac na Ibru – Gotovo dve i po decenije traju istraživanja kako bi se, u rudarskoj varošici Baljevcu na Ibru, na lokacijama Piskanja i Pobrđe utvrdile rezerve rude bora. Ta priča o ovoj rudi i budućnosti Jarandolskog basena, jer kamenog uglja ponestaje, imala je i periode razočarenja i velike nade. Od uverenja da će ovo bogatstvo preporoditi čitav kraj do utiska da je sve propalo, recimo u vreme sankcija, zatim kada je, pre dve godine, od daljeg istraživanja odustala britanska kompanija „Rio Tinto“.

Međutim, optimizam je prevladao kada se u baljevačkom rudniku pojavio novi-stari partner iz perioda pre uvođenja sankcija, kanadska kompanija „Erin Vendžers“ pa su istraživanja nastavljena.

– Za proteklih godinu dana, po kiši, mrazu i velikim vrućinama, obavljena su bušenja na 35 mesta, ukupno 12.000 metara. Preostale su još samo četiri bušotine i izrada elaborata o tehnološko-ekonomskoj opravdanosti eksploatacije, što bi trebalo da bude okončano do kraja ove godine. Smatramo da postoje rezerve od oko sedam miliona tona ove rude koja je za razliku od uglja bele boje – objasnila nam je geolog Dragana Romčević.

Zadovoljstvo obavljenim poslom ne skriva ni Biljana Rankić, direktor „Balkan golda“, ćerka firma pomenute kanadske kompanije, dodajući da je „u pomenuta istraživanja prošle godine uloženo 2,5 a ove 6,5 miliona kanadskih dolara“.

– Od nadležnog ministarstva očekujemo uobičajeno produženje odobrenja istraživačkih prava i svaki dan nam je dragocen, da bismo ove godine okončali istraživanja. Nadamo se povoljnom ishodu, pogotovo što smo ispunili sve uslove i što je, za razliku od nekih drugih sredina, ovde stanovništvo uz nas i sve nade u boljitak polažu u buduću eksploataciju ove rude – dodaje direktorka Rankić.

Za eksploataciju rude i veoma traženu i na tržištu skupu bornu kiselinu zainteresovano je nekoliko inostranih kompanija.

– Ponajviše su odmakli pregovori sa italijanskom firmom SCL, o otvaranju fabrike borne kiseline. Stoga je sasvim realno da tokom naredne godine, sa kanadskim partnerom, na ovom ležištu započnemo kopanje rude u obimu od oko 30.000 tona, umesto 130 tona mesečno koliko sada obezbeđujemo za indijskog partnera. Inače, realno bi bilo da do 2015. započnemo i eksploataciju na ležištu Piskanja, što bi bila količina od oko 200.000 tona godišnje. Za otvaranje ovih rudnika potrebno je oko 70 miliona evra, ali ova ruda je veoma tražen proizvod u svetu i siguran sam da većih problema u vezi sa investiranjem u tom obimu neće biti. Preradom pomenute količine rude u bornu kiselinu, godišnja vrednost izvoza bi bila oko 50 miliona evra, jer tona kiseline na svetskom tržištu košta oko hiljadu dolara. Uz sve to, obezbeđuje se i nekoliko stotina radnih mesta koja su u rudnicima kamenog uglja u ovom basenu sve nesigurnija pošto su rezerve uglja na izmaku – objasnio nam je Milinko Košanin, rukovodilac Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica”, inače zadužen za razvoj rudnika bornih minerala u Baljevcu.