Еврозона као глобални баук

Траљави успех еврозоне у рвању са дужничком кризом јача изгледе распарчавања те монетарне уније и најављујебекство капитала из Европе и њено економско понирање. На међународном плану, дужничка драма зоне евра је највећа претња финансијској стабилности света, најизгледнији окидач следеће глобалне финансијске кризе и дуготрајне рецесије.

То је резиме Глобалног извештаја о финансијској стабилности Међународног монетарног фонда објављеног јуче уочи генералне скупштине фонда ове недеље у Токију.

Очигледно незадовољан темпом банкарских, финансијских и фискалних интеграција еврозоне, ММФ је јуче отишао и корак даље у заоштравању односа према Бриселу. ММФ, кључни фактор пакета помоћи Грчкој, Ирској и Португалији, сада наговештава да „највероватније“ неће издвојити новац за евентуалну помоћ Шпанији.

„ММФ би радије надгледао спровођење реформи”, најавила је Кристин Лагард, извршна директорка ММФ-а.

Слутећи шта би могла да буде главна тема скупштине ММФ-а, немачко министарство финансија издало је јуче саопштење да ће „најјача чланица монетарне уније настојати да дужничка криза еврозоне не буде једина тема у Токију”, преноси Ројтерс.

Европљани ће у Токију тешко избећи статус главне финансијске бриге света. По процени ММФ-а, одлив капитала са европериферије ка средишту монетарне уније одвија се у „незамисливом обиму”. Од јуна 2011. до јуна 2012. из шпанских и италијанских банака комитенти су повукли готово 500 милијарди евра, што је скупо коштало те државе, њихову привреду, становништво и спољне партнере, упозорио је Хозе Виналс, директор сектора за тржиште капитала у ММФ-у.

Уколико неизвесност око сапињања кризе потраје, водеће европске банке могле би да смање своју активу за око 2.800 милијарди евра – што би изазвало економску блокаду, преливање ризика на финансијски терен околних земаља и већине европартнера.

Европско оклевање да осмисле и сместа спроведу резове и мере неопходне за стабилизацију финансијских тржишта и привреде треба да буду лекција и за САД и за Јапан.

„Оклевање не купује време, већ само пружа лажну наду“, каже Виналс.

Европљани јуче нису коментарисали ни тајминг ни профил критика ММФ-а.

Од избијања глобалне финансијске кризе пре пет година, актери одавно знају да ангажовање ММФ-а у дужничкој кризи европериферије није било сасвим безгрешно. У случају Грчке, ММФ је 2010. и 2011. омануо у процени тамошње рецесије за укупно 8,9 одсто, признао је ове седмице Оливије Балшард, водећи економиста ММФ-а. Та процена одиграла је кључну улогу у каснијем обликовању пакета помоћи Атини.

Питер Дојл, бивши водећи економиста ММФ-а за Европу, у јулу је оптужио руководство фонда да је годинама прикривало сигнале дужничке кризе у монетарној унији ЕУ, да би касније оправдало свој уплив. Лане је ММФ оптужен за прикривање анализе финансијских слабости ЕУ.

Европљани и ММФ ће остатку света у Токију ове недеље ипак полагати рачуне о набујалој кризи чији се исход још ни изблиза не наслућује.