Evrozona kao globalni bauk

Traljavi uspeh evrozone u rvanju sa dužničkom krizom jača izglede rasparčavanja te monetarne unije i najavljujebekstvo kapitala iz Evrope i njeno ekonomsko poniranje. Na međunarodnom planu, dužnička drama zone evra je najveća pretnja finansijskoj stabilnosti sveta, najizgledniji okidač sledeće globalne finansijske krize i dugotrajne recesije.

To je rezime Globalnog izveštaja o finansijskoj stabilnosti Međunarodnog monetarnog fonda objavljenog juče uoči generalne skupštine fonda ove nedelje u Tokiju.

Očigledno nezadovoljan tempom bankarskih, finansijskih i fiskalnih integracija evrozone, MMF je juče otišao i korak dalje u zaoštravanju odnosa prema Briselu. MMF, ključni faktor paketa pomoći Grčkoj, Irskoj i Portugaliji, sada nagoveštava da „najverovatnije“ neće izdvojiti novac za eventualnu pomoć Španiji.

„MMF bi radije nadgledao sprovođenje reformi”, najavila je Kristin Lagard, izvršna direktorka MMF-a.

Sluteći šta bi mogla da bude glavna tema skupštine MMF-a, nemačko ministarstvo finansija izdalo je juče saopštenje da će „najjača članica monetarne unije nastojati da dužnička kriza evrozone ne bude jedina tema u Tokiju”, prenosi Rojters.

Evropljani će u Tokiju teško izbeći status glavne finansijske brige sveta. Po proceni MMF-a, odliv kapitala sa evroperiferije ka središtu monetarne unije odvija se u „nezamislivom obimu”. Od juna 2011. do juna 2012. iz španskih i italijanskih banaka komitenti su povukli gotovo 500 milijardi evra, što je skupo koštalo te države, njihovu privredu, stanovništvo i spoljne partnere, upozorio je Hoze Vinals, direktor sektora za tržište kapitala u MMF-u.

Ukoliko neizvesnost oko sapinjanja krize potraje, vodeće evropske banke mogle bi da smanje svoju aktivu za oko 2.800 milijardi evra – što bi izazvalo ekonomsku blokadu, prelivanje rizika na finansijski teren okolnih zemalja i većine evropartnera.

Evropsko oklevanje da osmisle i smesta sprovedu rezove i mere neophodne za stabilizaciju finansijskih tržišta i privrede treba da budu lekcija i za SAD i za Japan.

„Oklevanje ne kupuje vreme, već samo pruža lažnu nadu“, kaže Vinals.

Evropljani juče nisu komentarisali ni tajming ni profil kritika MMF-a.

Od izbijanja globalne finansijske krize pre pet godina, akteri odavno znaju da angažovanje MMF-a u dužničkoj krizi evroperiferije nije bilo sasvim bezgrešno. U slučaju Grčke, MMF je 2010. i 2011. omanuo u proceni tamošnje recesije za ukupno 8,9 odsto, priznao je ove sedmice Olivije Balšard, vodeći ekonomista MMF-a. Ta procena odigrala je ključnu ulogu u kasnijem oblikovanju paketa pomoći Atini.

Piter Dojl, bivši vodeći ekonomista MMF-a za Evropu, u julu je optužio rukovodstvo fonda da je godinama prikrivalo signale dužničke krize u monetarnoj uniji EU, da bi kasnije opravdalo svoj upliv. Lane je MMF optužen za prikrivanje analize finansijskih slabosti EU.

Evropljani i MMF će ostatku sveta u Tokiju ove nedelje ipak polagati račune o nabujaloj krizi čiji se ishod još ni izbliza ne naslućuje.