Сетва с мање помоћи

Привремени буџет "отањио" је државну помоћ пољопривредницима. Ранијих година у ово доба знали су да ли могу да рачунају, на пример, на субвенције за гориво и ђубриво и премије за индустријско биље, а тек јуче сазнали су да могу да добију краткорочне кредите за сетву. Ове године, због очекивања нове владе и привременог буџета, чије је важење орочено до краја марта, пуно је питања без одговора.

За кредитирање сетве предвиђене су две милијарде динара. То, међутим, нису паре из буџета, већ је реч о враћеним кредитима одобраваним претходних година. Лане је, поређења ради, за ову намену следовало 3,5 милијарди динара - две милијарде из буџета, а остатак такође од враћених кредита.

Министарство пољопривреде саопштава да ће се кредити дистрибуирати преко осам банака, а то су: Комерцијална, Војвођанска, Кулска, Панонска, Меридијан, Континентал банка, Хипо Алпе Адрија банка и Евробанка ЕФГ Штедионица. Зависно од величине поседа по овом основу добија се од 12.000 до 240.000 динара. Пријем захтева за краткорочне кредите почиње од понедељка 26. марта, а банке ће захтеве примати све до испуњења квоте од две милијарде динара.

– Додатно смо прецизирали процедуру, тако да ће подносиоци захтева добијати банкарску потврду о дану, сату и минуту подношења захтева. Све ово је зато што се дешавало да банке Министарству пољопривреде прво проследе захтеве с каснијим датумом пријема – каже Данило Голубовић, државни секретар за пољопривреду.

У ресорном министарству потврђују да, за сада, нема и лањских погодности да се пољопривредницима рефундира из буџета део средстава за набавку горива и ђубрива. Такође, нема информација ни о томе да ли ће, и у ком износу и облику, држава дати премије за сетву индустријског биља.

– Предложили смо премије за производњу пшенице, соје, сунцокрета, и то зависно од остварених приноса. Међутим, у креирању даље аграрне политике руке су нам везане због најава продужетка привременог буџетског финансирања за још три месеца – објашњава Голубовић.

Иначе, оваква врста државних давања зависиће од тога којој партији ће припасти овај ресор, јер руководећи тим овог министарства, као што је познато, томе није био наклоњен.

Сетва јарих усева и шећерне репе је већ почела. Као и увек највеће површине требало би да се засеју кукурузом, око 1,3 милиона хектара. Процењује се да ће он бити прави хит због добре цене, што је последица увећане тражње, јер се у свету користи као сировина за биодизел. Под сунцокретом и сојом требало би да се нађе стандардних 170.000, односно 150.000 хектара, а под шећерном репом 70.000-75.000 хектара. Непознаница су и цене по којима ће се уговарати сетва са прерађивачима и да ли ће бити икаквих промена у односу на лањске цене од 175 евра по тони за сунцокрет и 185 евра по тони за соју.

Павле Кујунџић, земљорадник из Суботице, који обрађује безмало 300 хектара, потврђује да ће се веће површине засејати кукурузом, али да се код сунцокрета може десити значајан подбачај, чак и до 30 одсто.

– Прошле године на овој уљарици није било зараде, јер је цена била везана за евро, а динар је, као што је познато, "ојачао". Зато без 200 евра по тони нећемо имати интереса да га сејемо – објашњава Кујунџић, додајући и да земљорадници зазиру од сетве соје због релативно сушне зиме и таквих најава за лето, а она добар принос даје у кишним годинама.