Setva s manje pomoći

Privremeni budžet "otanjio" je državnu pomoć poljoprivrednicima. Ranijih godina u ovo doba znali su da li mogu da računaju, na primer, na subvencije za gorivo i đubrivo i premije za industrijsko bilje, a tek juče saznali su da mogu da dobiju kratkoročne kredite za setvu. Ove godine, zbog očekivanja nove vlade i privremenog budžeta, čije je važenje oročeno do kraja marta, puno je pitanja bez odgovora.

Za kreditiranje setve predviđene su dve milijarde dinara. To, međutim, nisu pare iz budžeta, već je reč o vraćenim kreditima odobravanim prethodnih godina. Lane je, poređenja radi, za ovu namenu sledovalo 3,5 milijardi dinara - dve milijarde iz budžeta, a ostatak takođe od vraćenih kredita.

Ministarstvo poljoprivrede saopštava da će se krediti distribuirati preko osam banaka, a to su: Komercijalna, Vojvođanska, Kulska, Panonska, Meridijan, Kontinental banka, Hipo Alpe Adrija banka i Evrobanka EFG Štedionica. Zavisno od veličine poseda po ovom osnovu dobija se od 12.000 do 240.000 dinara. Prijem zahteva za kratkoročne kredite počinje od ponedeljka 26. marta, a banke će zahteve primati sve do ispunjenja kvote od dve milijarde dinara.

– Dodatno smo precizirali proceduru, tako da će podnosioci zahteva dobijati bankarsku potvrdu o danu, satu i minutu podnošenja zahteva. Sve ovo je zato što se dešavalo da banke Ministarstvu poljoprivrede prvo proslede zahteve s kasnijim datumom prijema – kaže Danilo Golubović, državni sekretar za poljoprivredu.

U resornom ministarstvu potvrđuju da, za sada, nema i lanjskih pogodnosti da se poljoprivrednicima refundira iz budžeta deo sredstava za nabavku goriva i đubriva. Takođe, nema informacija ni o tome da li će, i u kom iznosu i obliku, država dati premije za setvu industrijskog bilja.

– Predložili smo premije za proizvodnju pšenice, soje, suncokreta, i to zavisno od ostvarenih prinosa. Međutim, u kreiranju dalje agrarne politike ruke su nam vezane zbog najava produžetka privremenog budžetskog finansiranja za još tri meseca – objašnjava Golubović.

Inače, ovakva vrsta državnih davanja zavisiće od toga kojoj partiji će pripasti ovaj resor, jer rukovodeći tim ovog ministarstva, kao što je poznato, tome nije bio naklonjen.

Setva jarih useva i šećerne repe je već počela. Kao i uvek najveće površine trebalo bi da se zaseju kukuruzom, oko 1,3 miliona hektara. Procenjuje se da će on biti pravi hit zbog dobre cene, što je posledica uvećane tražnje, jer se u svetu koristi kao sirovina za biodizel. Pod suncokretom i sojom trebalo bi da se nađe standardnih 170.000, odnosno 150.000 hektara, a pod šećernom repom 70.000-75.000 hektara. Nepoznanica su i cene po kojima će se ugovarati setva sa prerađivačima i da li će biti ikakvih promena u odnosu na lanjske cene od 175 evra po toni za suncokret i 185 evra po toni za soju.

Pavle Kujundžić, zemljoradnik iz Subotice, koji obrađuje bezmalo 300 hektara, potvrđuje da će se veće površine zasejati kukuruzom, ali da se kod suncokreta može desiti značajan podbačaj, čak i do 30 odsto.

– Prošle godine na ovoj uljarici nije bilo zarade, jer je cena bila vezana za evro, a dinar je, kao što je poznato, "ojačao". Zato bez 200 evra po toni nećemo imati interesa da ga sejemo – objašnjava Kujundžić, dodajući i da zemljoradnici zaziru od setve soje zbog relativno sušne zime i takvih najava za leto, a ona dobar prinos daje u kišnim godinama.