Сукоб Беча и Љубљане због мањина

Обележавање 92. годишњице Корушког референдума – на коме су 1920. године тамошњи Словенци гласали за останак у склопу Аустрије, односно против присаједињења Краљевини Срба Хрвата и Словенаца – подстакло је нове расправе о мањинским правима, али не Словенаца у Аустрији већ Немаца и Аустријанаца који вековима живе у Словенији, али им се не признаје статус такозване аутохтоне мањине.

Расправа о поштовању мањинских права, са ове и са оне стране заједничке границе, покренута је у најјужнијој аустријској покрајини минулог викенда. Истакнути функционери корушке покрајинске владе и парламента, представници корушких слободара (ФПК) преминулог ултрадесничара Јерга Хајдера, оштро су критиковали захтеве словеначке мањине за испуњење права која им припадају по слову аустријског устава и по члану 7 из Државног уговора, којим је окончана окупација Аустрије.

На прослави 92. годишњице Корушког референдума, којим је 10. октобра 1920. одлучено да тај део покрајине остане у склопу Аустрије, покрајински посланик ФПК Харалд Доберник изјавио је прошлог викенда да корушки Словенци нису прави Корушци и да немају право на шире мањинске привилегије.

„Корушка није двојезична земља и нећемо никада дозволити да се стекне утисак да овде, уз припаднике немачке националне и језичке културе, равноправно и с пуним правом сепарације, унутар државе живе придошли припадници бивших племенских савеза који су лутали Европом”, рекао је Доберник.

Словеначки амбасадор у Бечу Александар Гержина није пропустио прилику да оштро реагује – упоредивши корушке слободаре „са масовним покретом који је тридесетих година (прошлог века) био успешан”. Није било тешко разумети да је мислио на нацисте Адолфа Хитлера.

Својим иступом, први дипломата Словеније у Аустрији Гержина учинио је, ипак, медвеђу услугу – Љубљани. С обзиром на то да су челници корушких слободара затражили амбасадорову оставку, у одбрану Гержине устали су представници свих странака у аустријском парламенту, чак и шеф аустријских слободара Хајнц Кристијан Штрахе.

Стицајем околности или као део осмишљене политичке игре са јасном расподелом улога, расправа је пренесена на виши ниво. Аустријски вицеканцелар и министар спољних послова Михаел Шпиндлекер лично се извинио Љубљани „за неумесне изјаве неких локалних политичара”, али је у истом даху затражио хитан састанак на коме би се размотрило питање поштовања мањинских права у Корушкој, али и у Словенији.

Словеначки амбасадор Гержина потврдио је у интервјуу за бечки конзервативни дневник „Пресе”, да је до састанка дошло прошлог уторка у Марибору. При том је додао да се право Аустријанаца на мањински статус у Словенији не може поредити са историјским правом корушких Словенаца да буду сматрани конститутивним, мада мањинским народом Аустрије.

Став Аустрије, са друге стране је јасан. Беч пребацује Љубљани да ништа није предузела у смислу признавања мањинског статуса Немаца и Аустријанаца у Словенији, иако се на то обавезала када је затражила подршку Беча у процесу придруживања ЕУ.