Sukob Beča i Ljubljane zbog manjina

Obeležavanje 92. godišnjice Koruškog referenduma – na kome su 1920. godine tamošnji Slovenci glasali za ostanak u sklopu Austrije, odnosno protiv prisajedinjenja Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca – podstaklo je nove rasprave o manjinskim pravima, ali ne Slovenaca u Austriji već Nemaca i Austrijanaca koji vekovima žive u Sloveniji, ali im se ne priznaje status takozvane autohtone manjine.

Rasprava o poštovanju manjinskih prava, sa ove i sa one strane zajedničke granice, pokrenuta je u najjužnijoj austrijskoj pokrajini minulog vikenda. Istaknuti funkcioneri koruške pokrajinske vlade i parlamenta, predstavnici koruških slobodara (FPK) preminulog ultradesničara Jerga Hajdera, oštro su kritikovali zahteve slovenačke manjine za ispunjenje prava koja im pripadaju po slovu austrijskog ustava i po članu 7 iz Državnog ugovora, kojim je okončana okupacija Austrije.

Na proslavi 92. godišnjice Koruškog referenduma, kojim je 10. oktobra 1920. odlučeno da taj deo pokrajine ostane u sklopu Austrije, pokrajinski poslanik FPK Harald Dobernik izjavio je prošlog vikenda da koruški Slovenci nisu pravi Korušci i da nemaju pravo na šire manjinske privilegije.

„Koruška nije dvojezična zemlja i nećemo nikada dozvoliti da se stekne utisak da ovde, uz pripadnike nemačke nacionalne i jezičke kulture, ravnopravno i s punim pravom separacije, unutar države žive pridošli pripadnici bivših plemenskih saveza koji su lutali Evropom”, rekao je Dobernik.

Slovenački ambasador u Beču Aleksandar Geržina nije propustio priliku da oštro reaguje – uporedivši koruške slobodare „sa masovnim pokretom koji je tridesetih godina (prošlog veka) bio uspešan”. Nije bilo teško razumeti da je mislio na naciste Adolfa Hitlera.

Svojim istupom, prvi diplomata Slovenije u Austriji Geržina učinio je, ipak, medveđu uslugu – Ljubljani. S obzirom na to da su čelnici koruških slobodara zatražili ambasadorovu ostavku, u odbranu Geržine ustali su predstavnici svih stranaka u austrijskom parlamentu, čak i šef austrijskih slobodara Hajnc Kristijan Štrahe.

Sticajem okolnosti ili kao deo osmišljene političke igre sa jasnom raspodelom uloga, rasprava je prenesena na viši nivo. Austrijski vicekancelar i ministar spoljnih poslova Mihael Špindleker lično se izvinio Ljubljani „za neumesne izjave nekih lokalnih političara”, ali je u istom dahu zatražio hitan sastanak na kome bi se razmotrilo pitanje poštovanja manjinskih prava u Koruškoj, ali i u Sloveniji.

Slovenački ambasador Geržina potvrdio je u intervjuu za bečki konzervativni dnevnik „Prese”, da je do sastanka došlo prošlog utorka u Mariboru. Pri tom je dodao da se pravo Austrijanaca na manjinski status u Sloveniji ne može porediti sa istorijskim pravom koruških Slovenaca da budu smatrani konstitutivnim, mada manjinskim narodom Austrije.

Stav Austrije, sa druge strane je jasan. Beč prebacuje Ljubljani da ništa nije preduzela u smislu priznavanja manjinskog statusa Nemaca i Austrijanaca u Sloveniji, iako se na to obavezala kada je zatražila podršku Beča u procesu pridruživanja EU.