Шпијунажа или конкуренција

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Амерички телекомуникациони оператери не би требало да послују са два највећа кинеска произвођача опреме, зато што утицај кинеске владе на те компаније представља претњу националној безбедности, суштина је извештаја Комитета Представничког дома америчког Конгреса за обавештајне послове.

У документу предоченом јавности нису изнете конкретне оптужбе против кинеских компанија, али се указује да о томе постоји посебан материјал, који носи ознаку строго поверљивог, па је због тога недоступан јавности. У изјавама конгресмена се међутим указује да кинеске власти „имају мотива и начина” да утичу на своје компаније, чак и кад нису у власништву државе.

Главни осумњичени је „Хуавеј”, највећи кинески произвођач опреме која се користи у мобилној телефонији (такозвани рутери и свичеви), мобилних телефона и других телекомуникационих уређаја. Није државна фирма, већ је у власништву запослених и најављује да би у догледно време могао да изађе на берзу и тиме постане јавно акционарско друштво.

Компанија је у великом успону: некад само увозник телефона из Хонгконга са седиштем у слободној индустријској зони Шенџен, данас остварује годишњи обрт од 32,4 милијарде долара, од чега је прошле године у Америци (где запошљава 1.700 људи) реализовано 1,3 милијарде. Оперише у 150 земаља, а после шведског „Ериксона”, други је светски играч у овој области.

Последњих година „Хуавеј” је бацио око на велико америчко тржиште, пре свега зато што му је, после великог успеха у Африци, Латинској Америци и у азијско-пацифичком региону, потребан нови простор за раст. Његови (и друге осумњичене кинеске фирме ЗТЕ) производи су иначе квалитетни и по цени конкурентни.

„Хуавеј” је овде однедавно постао препознатљив првенствено по својим јефтиним мобилним телефонима који користе „андроид” оперативни систем лиценциран од овдашњег интернет џина „Гугла”.

Обавештајни комитет Конгреса у свом извештају каже да је добио многе пријаве о сумњивим активностима „Хуавејове” опреме, при чему се превасходно мисли на могућност „отварања задњих врата” за праћење комуникација од стране кинеских служби, па и могућности директног праћења телекомуникационог саобраћаја. Сајбер-безбедност је последњих година све већа опсесија америчког индустријског и сервисног сектора, пре свега зато што свеопшта умреженост коју је донео интернет ствара нове, веома велике могућности индустријске шпијунаже.

Страх од „Хуавеја” се иначе шири и глобално: на црној листи је у Аустралији, могућност да буде искључен из владиних телекомуникационих пројеката најавила је и Канада.

Да ли је међутим свугде, а поготово овде, страх да потенцијалног угрожавања безбедности главни разлог за блокирање „Хуавеја”? Кина јесте у овдашњим званичним документима – пре свега у извештајима обавештајних служби – оквалификована као „најактивнији и најупорнији актер економске шпијунаже”. Али, са друге стране, такође су веома видљиви и економски мотиви америчких оптужби, па се исто тако може закључити да је реч о трговинској баријери умотаној у обланду бриге за националну безбедност.

Телекомуникације су наиме донедавно биле терен на којем су главну реч водиле америчке фирме: „Циско”, „Нортел”, „Моторола” и друге, које су, како се ових дана могло прочитати, агресивно лобирале против „Хуавеја”. Овдашње компаније из ове области добиле су недавно један извештај, у којем је кључна порука да „упркос демантијима, ’Хуавеј’ не успева да оповргне везе са Народноослободилачком армијом Кине и кинеском владом”. Аутор документа је – „Циско системс”, компанија из Калифорније која је у истом бизнису као „Хуавеј”.

Угрожени су и други западни произвођачи у овој области: „Алкател-Лусе” у Француској, „Маркони” у Британији, „Нокија-Сименс” у Финској...

„Кинеска компанија је била екстремно успешна и изазвала је поремећаје на тржиштима широм света” оценио је Марк Фаби, потпредседник консултантске фирме „Гарнер”. „Једино место где није успео да се рашири јесу САД, пре свега због политике и лобиста који се заиста свим снагама упиру да му поставе препреке.”

Упозорење из Конгреса дошло је у веома деликатно време и за Америку и за Кину: у врућој предизборној атмосфери оба председничка кандидата изјављују да ће убудуће бити чвршћи према непоштеној трговинској пракси главног ривала и истовремено највећег трговинског партнера.

Промена на врху предстоји и у Пекингу, а с обзиром на кинески принцип реципроцитета у спољној политици, очекује се да ће на ову врсту препрека почети да наилазе и америчке, као и друге западне фирме које желе да тамо послују. А сем тога, како пише коментатор веб-сајта „Слејт”, повезаног са „Вашингтон постом”, „влада САД ни издалека није пасивна жртва” у овом заплету.

„Обамина влада је по свему судећи та која је организовала развој усавршених вируса за компјутерску шпијунажу система низа земаља на Блиском истоку. То значи да, ако оптужбе против ’Хуавеја” и ЗТЕ имају основа, у свему постоји један степен хипокризије. Зар америчке службе не би искористиле сваку шансу да се инфилтрирају у кинеске мреже? Под претпоставком, наравно, да то нису већ урадиле.”