Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хајка на расно неподобне

Хајка на расно неподобне
Плакат ултрадеснице: Беч не сме постати Истамбул

Талас националистичких и (нео)нацистичких провокација у средњој Европи достигао је алармантни ниво. Из Немачке, Аустрије и Швајцарске пристижу извештаји о новим инцидентима тамошњих припадника екстремне деснице. На мети су досељеници, али, по десничарским мерилима, и расно или по верском опредељењу неподобни староседеоци и нови држављани.

Провокације, којима се у Немачкој даје највећи публицитет, уперене су против припадника мојсијевске вере. Тако је ових дана, у два полицијска извештаја, документован антисемитизам егзекутивних органа. У полицијској академији Берлина избила је афера због ширења антисемитизма међу питомцима и предавачима, истовременог одбијања да прихвате штиво о одговорности нацистичког режима за злочине у Другом светском рату. Друга афера, извесно је пикантнија. Јавно тужилаштво у Франкфурту признало је, после обелодањивања информација у медијима, да је две године игнорисало дојаве о поимању службених телохранитеља ТВ модератора Михаела Фридмана, бившег потпредседника Централног савета Јевреја у Немачкој, од 2001. године председавајућег Европског јеврејског конгреса. Један од телохранитеља био је активни неонациста, двојица – симпатизери екстремне деснице...

Вредновање провокација

У немачким статистикама пада у очи да надлежни разликују антисемитске испаде од "безазлених" провокација, уперених против дошљака, печалбара. Први се сврставају у категорију инцидената, други се тумаче као одраз незадовољства средње класе социјалном ситуацијом – спонтано давање одушка. 

На димензију "давања одушка" указују статистике Иницијативе против расизма "Зара", у Бечу. У Аустрији је у 2006. години регистрован неславни рекорд, 1.504 провокације и инцидента. Додато је да је број "сличних провокација и недела" у Немачкој вишеструко већи. Као посебно забрињавајућа наведена је чињеница наглог пораста регистрованих десничарских испада. У петогодишњем периоду, од 2000. године наовамо, број инцидената у Аустрији је удесетостручен: "До сличног закључка би се дошло и у Немачкој, ако би се објавиле веродостојне статистике", тврде функционери "Заре".

Надлежни у бечким министарствима унутрашњих послова и правосуђа истакли су: "Аустрија предузима мере у циљу беспоштедног обрачуна са агитаторима деснице и провокаторима који шире ксенофобију". Као пример борбе наведено је јучерашње хапшење тројице за сада неименованих предводника илегалне неонацистичке организације "Савез слободне омладине", са седиштем у Горњој Аустрији, родној покрајини Адолфа Хитлера и Јерга Хајдера. Против њих је покренут поступак због организације прошлонедељног "устаничког митинга омладине верне отаџбини"

Портпароли званичног Беча, међутим, наишли су на оштру критику "Заре" и Документационог архива аустријског отпора (нацизму и неонацизму) ДОВ. "Повремено иступање против ултрадесничара и кажњавање шачице неонацистичких првака представљају алиби акцију – далеко опаснији виновници антисемитизма и ксенофобије, попут политичара Хајдеровог кова, остају нетакнути."

Популистичка рачуница

"Политичари екстремне деснице – свесно шире мржњу, подстичу насиље, а при том се крију иза паравана политичког имунитета", изјавио је за "Политику" извор ДОВ-а.

Да се паролама против дошљака може стећи политички капитал, документовано је прошлог викенда у Швајцарској. Министар правосуђа Кристоф Блохер, један од лидера ултрадесно оријентисане Швајцарске народне партије СВП, изјавио је на конгресу странке у Лугану: "... Суочени смо са најездом варвара, који брутално газе тековине наше (швајцарске) културе... Странце који се не уклапају у стандарде интеграције, требало би протерати из земље." По Блохеру, протеривање странаца би било оправдано, и када је реч о гресима њихових чланова породице. Ако дете украде чоколаду у супермаркету, оца би требало депортовати кући, чак и ако је у међувремену стекао швајцарско држављанство.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.