Хајка на расно неподобне

Талас националистичких и (нео)нацистичких провокација у средњој Европи достигао је алармантни ниво. Из Немачке, Аустрије и Швајцарске пристижу извештаји о новим инцидентима тамошњих припадника екстремне деснице. На мети су досељеници, али, по десничарским мерилима, и расно или по верском опредељењу неподобни староседеоци и нови држављани.

Провокације, којима се у Немачкој даје највећи публицитет, уперене су против припадника мојсијевске вере. Тако је ових дана, у два полицијска извештаја, документован антисемитизам егзекутивних органа. У полицијској академији Берлина избила је афера због ширења антисемитизма међу питомцима и предавачима, истовременог одбијања да прихвате штиво о одговорности нацистичког режима за злочине у Другом светском рату. Друга афера, извесно је пикантнија. Јавно тужилаштво у Франкфурту признало је, после обелодањивања информација у медијима, да је две године игнорисало дојаве о поимању службених телохранитеља ТВ модератора Михаела Фридмана, бившег потпредседника Централног савета Јевреја у Немачкој, од 2001. године председавајућег Европског јеврејског конгреса. Један од телохранитеља био је активни неонациста, двојица – симпатизери екстремне деснице...

Вредновање провокација

У немачким статистикама пада у очи да надлежни разликују антисемитске испаде од "безазлених" провокација, уперених против дошљака, печалбара. Први се сврставају у категорију инцидената, други се тумаче као одраз незадовољства средње класе социјалном ситуацијом – спонтано давање одушка. 

На димензију "давања одушка" указују статистике Иницијативе против расизма "Зара", у Бечу. У Аустрији је у 2006. години регистрован неславни рекорд, 1.504 провокације и инцидента. Додато је да је број "сличних провокација и недела" у Немачкој вишеструко већи. Као посебно забрињавајућа наведена је чињеница наглог пораста регистрованих десничарских испада. У петогодишњем периоду, од 2000. године наовамо, број инцидената у Аустрији је удесетостручен: "До сличног закључка би се дошло и у Немачкој, ако би се објавиле веродостојне статистике", тврде функционери "Заре".

Надлежни у бечким министарствима унутрашњих послова и правосуђа истакли су: "Аустрија предузима мере у циљу беспоштедног обрачуна са агитаторима деснице и провокаторима који шире ксенофобију". Као пример борбе наведено је јучерашње хапшење тројице за сада неименованих предводника илегалне неонацистичке организације "Савез слободне омладине", са седиштем у Горњој Аустрији, родној покрајини Адолфа Хитлера и Јерга Хајдера. Против њих је покренут поступак због организације прошлонедељног "устаничког митинга омладине верне отаџбини"

Портпароли званичног Беча, међутим, наишли су на оштру критику "Заре" и Документационог архива аустријског отпора (нацизму и неонацизму) ДОВ. "Повремено иступање против ултрадесничара и кажњавање шачице неонацистичких првака представљају алиби акцију – далеко опаснији виновници антисемитизма и ксенофобије, попут политичара Хајдеровог кова, остају нетакнути."

Популистичка рачуница

"Политичари екстремне деснице – свесно шире мржњу, подстичу насиље, а при том се крију иза паравана политичког имунитета", изјавио је за "Политику" извор ДОВ-а.

Да се паролама против дошљака може стећи политички капитал, документовано је прошлог викенда у Швајцарској. Министар правосуђа Кристоф Блохер, један од лидера ултрадесно оријентисане Швајцарске народне партије СВП, изјавио је на конгресу странке у Лугану: "... Суочени смо са најездом варвара, који брутално газе тековине наше (швајцарске) културе... Странце који се не уклапају у стандарде интеграције, требало би протерати из земље." По Блохеру, протеривање странаца би било оправдано, и када је реч о гресима њихових чланова породице. Ако дете украде чоколаду у супермаркету, оца би требало депортовати кући, чак и ако је у међувремену стекао швајцарско држављанство.