Свака кап је важна

Више од једне милијарде становника на планети нема приступ минималној количини воде од 20 до 50 литара, колико је заправо потребно да би се осигурала минимална потреба за пићем, кувањем и чишћењем. Међутим, у српском просечном домаћинству дневно се потроши 50 литара воде само из водокотлића.

Обележавање Светског дана вода ове године ће протећи у знаку слогана "Свака кап је важна". Код нас се вода још не чува довољно, између осталог, због тога што је њена цена ниска, па се пијаћом водом заливају баште, перу улице… Сиромашна домаћинства у земљама у развоју троше већи део личног дохотка на воду него домаћинства у развијеним земљама, каже Марина Антић, портпаролка Завода за јавно здравље.

И поред неконтролисане потрошње, снабдевање водом у нашој земљи још није постало толико проблематично као у појединим деловима света, попут већине земаља Блиског истока и Северне Африке које су суочене са сталном несташицом воде. С овим проблемом суочене су и земље као што су Мексико, Пакистан, Јужна Африка и велики делови Кине и Индије. Али, како упозорава Антић, ближимо се времену када ће потребе за водом премашити залихе.

И наша земља се суочава са проблемом недостатка здраве изворске воде. Чисте воде је све мање и она се једино налази на планинским подручјима дуж реке Ђетиње, Рзава, Студенице, Моравице и Млаве у централној Србији. Најзагађеније реке, чији квалитет је ван класификационог система су Стари Бегеј, Лугомир, Црновица, Лукавац и Велики Луг. Воде у Војводини, посебно у Банату и Поморављу, лошег су квалитета због присуства арсена, нитрита, фенола, фосфора, азота... Процењује се да само око осам одсто површинских вода постоји унутар наше земље, док су остале воде, 92 одсто, транзитне, то су реке које улазе у Србију –Дунав, Сава, Тиса, Дрина и друге. Србија је богата изворима минералне и термалне воде – има више од 350 регистрованих природних извора.

Велики изазов за наше власти биће како у наредних тридесет година обезбедити нормално снабдевање водом у овом региону, то јест како изградити постројења за пречишћавање воде из великих река, попут Дунава и Тисе који протичу кроз нашу земљу.

Само 13 одсто комуналних отпадних вода се у нашој земљи третира пре испуштања. У Београду се отпадне воде кроз 20 излива директно уливају у Саву, одакле се пречишћава вода за домаћинства и индустрију. Никако да се реши већ дуже време присутан проблем са уређајима за пречишћавање воде, како кажу надлежни, због недостатка новца.

Број становника се убрзано повећава, потребе за водом још брже, а њена количина се смањује због велике индустријализације, огромног развоја градова и климатских промена. Према подацима Организације уједињених нација, до 2050. године две трећине човечанства ће погодити несташица воде. У свету се сваког дана у реке и језера и водене токове баца шест милиона отпада. Ништа није боља ситуација ни у нашој земљи. Бачки канал је један од најзагађенијих у Европи због испуштања отпада из околне индустрије. Велики проблем су дивље депоније од којих се многе налазе на самом изворишту.

--------------------------------------------------------------------------

До 2030. године – 8,1 милијарда становника

Три четвртине планете Земље покривено је водом, али само мала количина те воде је слатка вода. Од те количине скоро 70 одсто се користи за производњу хране, а у земљама у развоју и до 95 одсто.

Потражња за водом константно расте. Очекује се да ће 2030. године светска популација достићи 8,1 милијарду становника, а да ће потреба за храном бити за 55 одсто већа него што је то било 1998. У исто време ће бити потребна већа количина воде која ће омогућити функционисање канализационих система, производњу енергије, рад индустрије и подршку градовима у развоју.

-------------------------------------------------------------------------

Где је најлошија вода за пиће

Становници већих градова у Србији, попут Београда, Ниша, Новог Сада, Чачка, Пожеге, Горњег Милановца пију воду доброг квалитета, која је под сталним хигијенско-санитарним надзором надлежних служби. За разлику од њих, воду лошијег квалитета пију становници Војводине (Зрењанин, Кикинда, Оџаци).

Лош квалитет проузрокован је природним условима, јер су издани дубоки и богати хемијским материјама, попут арсена, а наша држава нема могућности да спречи ту врсту загађења. Становници који живе у близини слива Велике Мораве, где су изворишта подземних вода незаштићена и директно угрожена хемијским загађењем, пију воду лошијег квалитета. Тачних података о томе какву воду пију становници сеоских насеља који се снабдевају из бунара нема, пошто нису под обавезном санитарном контролом. Сељаци ретко доносе воду на анализу, пошто се она плаћа.

Главни загађивачи површинских и подземних вода органским материјама и микроорганизмима у Србији су око 130 фарми свиња на којима се гаји милион и двеста хиљада товљеника и око 100 говедарских фарми на којима се у просеку гаји  хиљаду грла. То загађење одговара органском загађењу које направи око девет милиона људи. Највише мини и великих фарми лоцирано је у Војводини у систему Тисе, Тамиша и Саве.