Svaka kap je važna

Više od jedne milijarde stanovnika na planeti nema pristup minimalnoj količini vode od 20 do 50 litara, koliko je zapravo potrebno da bi se osigurala minimalna potreba za pićem, kuvanjem i čišćenjem. Međutim, u srpskom prosečnom domaćinstvu dnevno se potroši 50 litara vode samo iz vodokotlića.

Obeležavanje Svetskog dana voda ove godine će proteći u znaku slogana "Svaka kap je važna". Kod nas se voda još ne čuva dovoljno, između ostalog, zbog toga što je njena cena niska, pa se pijaćom vodom zalivaju bašte, peru ulice… Siromašna domaćinstva u zemljama u razvoju troše veći deo ličnog dohotka na vodu nego domaćinstva u razvijenim zemljama, kaže Marina Antić, portparolka Zavoda za javno zdravlje.

I pored nekontrolisane potrošnje, snabdevanje vodom u našoj zemlji još nije postalo toliko problematično kao u pojedinim delovima sveta, poput većine zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike koje su suočene sa stalnom nestašicom vode. S ovim problemom suočene su i zemlje kao što su Meksiko, Pakistan, Južna Afrika i veliki delovi Kine i Indije. Ali, kako upozorava Antić, bližimo se vremenu kada će potrebe za vodom premašiti zalihe.

I naša zemlja se suočava sa problemom nedostatka zdrave izvorske vode. Čiste vode je sve manje i ona se jedino nalazi na planinskim područjima duž reke Đetinje, Rzava, Studenice, Moravice i Mlave u centralnoj Srbiji. Najzagađenije reke, čiji kvalitet je van klasifikacionog sistema su Stari Begej, Lugomir, Crnovica, Lukavac i Veliki Lug. Vode u Vojvodini, posebno u Banatu i Pomoravlju, lošeg su kvaliteta zbog prisustva arsena, nitrita, fenola, fosfora, azota... Procenjuje se da samo oko osam odsto površinskih voda postoji unutar naše zemlje, dok su ostale vode, 92 odsto, tranzitne, to su reke koje ulaze u Srbiju –Dunav, Sava, Tisa, Drina i druge. Srbija je bogata izvorima mineralne i termalne vode – ima više od 350 registrovanih prirodnih izvora.

Veliki izazov za naše vlasti biće kako u narednih trideset godina obezbediti normalno snabdevanje vodom u ovom regionu, to jest kako izgraditi postrojenja za prečišćavanje vode iz velikih reka, poput Dunava i Tise koji protiču kroz našu zemlju.

Samo 13 odsto komunalnih otpadnih voda se u našoj zemlji tretira pre ispuštanja. U Beogradu se otpadne vode kroz 20 izliva direktno ulivaju u Savu, odakle se prečišćava voda za domaćinstva i industriju. Nikako da se reši već duže vreme prisutan problem sa uređajima za prečišćavanje vode, kako kažu nadležni, zbog nedostatka novca.

Broj stanovnika se ubrzano povećava, potrebe za vodom još brže, a njena količina se smanjuje zbog velike industrijalizacije, ogromnog razvoja gradova i klimatskih promena. Prema podacima Organizacije ujedinjenih nacija, do 2050. godine dve trećine čovečanstva će pogoditi nestašica vode. U svetu se svakog dana u reke i jezera i vodene tokove baca šest miliona otpada. Ništa nije bolja situacija ni u našoj zemlji. Bački kanal je jedan od najzagađenijih u Evropi zbog ispuštanja otpada iz okolne industrije. Veliki problem su divlje deponije od kojih se mnoge nalaze na samom izvorištu.

--------------------------------------------------------------------------

Do 2030. godine – 8,1 milijarda stanovnika

Tri četvrtine planete Zemlje pokriveno je vodom, ali samo mala količina te vode je slatka voda. Od te količine skoro 70 odsto se koristi za proizvodnju hrane, a u zemljama u razvoju i do 95 odsto.

Potražnja za vodom konstantno raste. Očekuje se da će 2030. godine svetska populacija dostići 8,1 milijardu stanovnika, a da će potreba za hranom biti za 55 odsto veća nego što je to bilo 1998. U isto vreme će biti potrebna veća količina vode koja će omogućiti funkcionisanje kanalizacionih sistema, proizvodnju energije, rad industrije i podršku gradovima u razvoju.

-------------------------------------------------------------------------

Gde je najlošija voda za piće

Stanovnici većih gradova u Srbiji, poput Beograda, Niša, Novog Sada, Čačka, Požege, Gornjeg Milanovca piju vodu dobrog kvaliteta, koja je pod stalnim higijensko-sanitarnim nadzorom nadležnih službi. Za razliku od njih, vodu lošijeg kvaliteta piju stanovnici Vojvodine (Zrenjanin, Kikinda, Odžaci).

Loš kvalitet prouzrokovan je prirodnim uslovima, jer su izdani duboki i bogati hemijskim materijama, poput arsena, a naša država nema mogućnosti da spreči tu vrstu zagađenja. Stanovnici koji žive u blizini sliva Velike Morave, gde su izvorišta podzemnih voda nezaštićena i direktno ugrožena hemijskim zagađenjem, piju vodu lošijeg kvaliteta. Tačnih podataka o tome kakvu vodu piju stanovnici seoskih naselja koji se snabdevaju iz bunara nema, pošto nisu pod obaveznom sanitarnom kontrolom. Seljaci retko donose vodu na analizu, pošto se ona plaća.

Glavni zagađivači površinskih i podzemnih voda organskim materijama i mikroorganizmima u Srbiji su oko 130 farmi svinja na kojima se gaji milion i dvesta hiljada tovljenika i oko 100 govedarskih farmi na kojima se u proseku gaji  hiljadu grla. To zagađenje odgovara organskom zagađenju koje napravi oko devet miliona ljudi. Najviše mini i velikih farmi locirano je u Vojvodini u sistemu Tise, Tamiša i Save.