Немачки индекс, српски пасош

Берлин – Зорица помаже социјално угроженој и болесној деци. Марија организује разне спортске и еколошке акције. Лука креира софтвер који ће помоћи оболелима од Дауновог синдрома. Зорана ради са женама које су претрпеле насиље. Сви су активни на својим факултетима, у комшилуку, неки и у парламенту, како у Србији тако и у иностранству.

Они су овогодишња генерација од 60 студената који су одабрани да учествују у програму „Добродошли у Немачку”, који Европски покрет у Србији и Баварски универзитет за средњу, источну и јужну Европу (BAYHOST) организује већ шест година заредом

Током председавања Саветом Европске уније, почетком 2007. године, Влада СР Немачке покренула је овај програм путем којег је 360 студената и 140 средњошколаца имало прилику да током 15 дана, обиђе Берлин, Минхен, Нирберг, баварске универзитете, министарства економије и спољних послова, Рајхстаг…

По речима Јохане Бругиман из државног Министарства економије и развоја, Немачка је у протеклих десетак година поделила више од 3.500 стипендија студентима из Србије. Нели Јовчева из Немачког сервиса размене студената каже да су наши академци изузетно цењени и радо прихваћени на немачким универзитетима, јер доносе врло широко знање стечено у претходном образовању.

На наше питање да ли је ово заправо програм „одлива мозгова”, Светлана Стефановић из Европског покрета у Србији одговара одречно:

– Ово је начин да се нашим студентима пружи прилика да виде како образовни и политички систем функционише у Немачкој и да оно што је позитивно пренесу и унапреде у Србији. Након повратка у Србију, 70 одсто њих почело је да учи немачки, а 50 одсто наставило неки вид усавршавања у Немачкој било на мастер, докторским или специјалистичким студијама. Наши подаци показују да се они сви враћају у Србију, до сада нисмо имали ниједног учесника програма, који је трајно отишао у Немачку.

Конкурс је сваке године крајем јуна. Неопходан је просек оцена изнад осам и да су студенти друштвено активни, а одабир најбољих је обично у септембру.

Једна од одабраних је и Џејлана Прушевић (22), која студира језик и књижевност на Државном универзитету у Новом Пазару. Признаје да је била заинтересована за наставак студија у Турској, али је сад преломила да ће то вероватно бити Хумболтов универзитет:

– Оно што ме је позитивно изненадило јесте суочавање са прошлошћу, нисам знала да толико раде на томе. Разговарали смо и са представницом Центра „Ане Франк” и што се тог дела тиче, моји стереотипи су разбијени.

Вељко Васић (24), студент Факултета организационих наука, члан је студентског парламента, активан у факултетским већима и комисијама, на челу је и једне НВО, члан Асоцијације српско-индонежанског пријатељства... Каже да је до сада путовао само по околним земљама и да ће му ово изузетно искуство користити даље у каријери коју види искључиво у Србији.

Божидар Радивојевић (20) студира математику у Београду, ради са младима и учествује у локалној власти на општини Стари град, а животна жеља му је била да упозна немачки систем образовања и њихов модел управљања државом.

– Могуће је да ћу наставити мастер овде, пружају се изузетне могућности, али у сваком случају вратићу се у Србију и покушати да овде пренесем немачку сложност и ефикасност у раду.

Кристина Вуљај је друга година Правног факултета у Новом Саду, члан Европског парламента младих... Она каже да до доласка у Немачку није размишљала о евентуалном наставку студија, али да ће после овог програма дефинитивно размишљати о тој теми.

Иако је у оквиру програма било академаца који уз индекс имају и чланске карте Социјалистичке партије Србије, Лиге социјалдемократа Војводине, Либерално-демократске партије, Странке демократске акције Санџака... политичка трвења старијих колега су остављена на страну. Рекли су нам, они су друго, млађе, лепше лице Србије, нарочито у иностранству где су били изузетно сложни.

----------------------------------------------

Дипломата није Џејмс Бонд

Студенти су се сусрели и са амбасадором Србије у Немачкој др Ивом Висковићем, који их је угостио са својим особљем у згради наше амбасаде која се налази у једном од најлепших делова Берлина.

– Према проценама, у Немачкој живи 300 до 400 хиљада наших људи, а око 600.000 су узели немачко држављанство. Иако је Немачка број један економски партнер и донатор Србије, наше политике су супротстављене око питања Косова. Мало је позитивних текстова: врло често се посланици информишу на основу наслова у новинама, а новинари пишу на основу искуства из деведесетих. Спортом и културом се далеко боље пробијамо него политиком – рекао је амбасадор Висковић и поручио студентима да су они ти који треба да мењају слику о Србији у свету.

Академце је интересовало како изгледа један дан амбасадора и колико се овај посао разликује од професуре на Факултету политичких наука. Цитирајући чувену „дефиницију” да је дипломата човек који „шпијунира, лаже и пориче” (spy, lie and deny), амбасадор је поручио студентима да забораве приче о дипломатама као Џејмсу Бонду и да је заправо најнепријатнији део овог посла огромна администрација и – пријеми.