Nemački indeks, srpski pasoš

Berlin – Zorica pomaže socijalno ugroženoj i bolesnoj deci. Marija organizuje razne sportske i ekološke akcije. Luka kreira softver koji će pomoći obolelima od Daunovog sindroma. Zorana radi sa ženama koje su pretrpele nasilje. Svi su aktivni na svojim fakultetima, u komšiluku, neki i u parlamentu, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.

Oni su ovogodišnja generacija od 60 studenata koji su odabrani da učestvuju u programu „Dobrodošli u Nemačku”, koji Evropski pokret u Srbiji i Bavarski univerzitet za srednju, istočnu i južnu Evropu (BAYHOST) organizuje već šest godina zaredom

Tokom predsedavanja Savetom Evropske unije, početkom 2007. godine, Vlada SR Nemačke pokrenula je ovaj program putem kojeg je 360 studenata i 140 srednjoškolaca imalo priliku da tokom 15 dana, obiđe Berlin, Minhen, Nirberg, bavarske univerzitete, ministarstva ekonomije i spoljnih poslova, Rajhstag…

Po rečima Johane Brugiman iz državnog Ministarstva ekonomije i razvoja, Nemačka je u proteklih desetak godina podelila više od 3.500 stipendija studentima iz Srbije. Neli Jovčeva iz Nemačkog servisa razmene studenata kaže da su naši akademci izuzetno cenjeni i rado prihvaćeni na nemačkim univerzitetima, jer donose vrlo široko znanje stečeno u prethodnom obrazovanju.

Na naše pitanje da li je ovo zapravo program „odliva mozgova”, Svetlana Stefanović iz Evropskog pokreta u Srbiji odgovara odrečno:

– Ovo je način da se našim studentima pruži prilika da vide kako obrazovni i politički sistem funkcioniše u Nemačkoj i da ono što je pozitivno prenesu i unaprede u Srbiji. Nakon povratka u Srbiju, 70 odsto njih počelo je da uči nemački, a 50 odsto nastavilo neki vid usavršavanja u Nemačkoj bilo na master, doktorskim ili specijalističkim studijama. Naši podaci pokazuju da se oni svi vraćaju u Srbiju, do sada nismo imali nijednog učesnika programa, koji je trajno otišao u Nemačku.

Konkurs je svake godine krajem juna. Neophodan je prosek ocena iznad osam i da su studenti društveno aktivni, a odabir najboljih je obično u septembru.

Jedna od odabranih je i Džejlana Prušević (22), koja studira jezik i književnost na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Priznaje da je bila zainteresovana za nastavak studija u Turskoj, ali je sad prelomila da će to verovatno biti Humboltov univerzitet:

– Ono što me je pozitivno iznenadilo jeste suočavanje sa prošlošću, nisam znala da toliko rade na tome. Razgovarali smo i sa predstavnicom Centra „Ane Frank” i što se tog dela tiče, moji stereotipi su razbijeni.

Veljko Vasić (24), student Fakulteta organizacionih nauka, član je studentskog parlamenta, aktivan u fakultetskim većima i komisijama, na čelu je i jedne NVO, član Asocijacije srpsko-indonežanskog prijateljstva... Kaže da je do sada putovao samo po okolnim zemljama i da će mu ovo izuzetno iskustvo koristiti dalje u karijeri koju vidi isključivo u Srbiji.

Božidar Radivojević (20) studira matematiku u Beogradu, radi sa mladima i učestvuje u lokalnoj vlasti na opštini Stari grad, a životna želja mu je bila da upozna nemački sistem obrazovanja i njihov model upravljanja državom.

– Moguće je da ću nastaviti master ovde, pružaju se izuzetne mogućnosti, ali u svakom slučaju vratiću se u Srbiju i pokušati da ovde prenesem nemačku složnost i efikasnost u radu.

Kristina Vuljaj je druga godina Pravnog fakulteta u Novom Sadu, član Evropskog parlamenta mladih... Ona kaže da do dolaska u Nemačku nije razmišljala o eventualnom nastavku studija, ali da će posle ovog programa definitivno razmišljati o toj temi.

Iako je u okviru programa bilo akademaca koji uz indeks imaju i članske karte Socijalističke partije Srbije, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Liberalno-demokratske partije, Stranke demokratske akcije Sandžaka... politička trvenja starijih kolega su ostavljena na stranu. Rekli su nam, oni su drugo, mlađe, lepše lice Srbije, naročito u inostranstvu gde su bili izuzetno složni.

----------------------------------------------

Diplomata nije Džejms Bond

Studenti su se susreli i sa ambasadorom Srbije u Nemačkoj dr Ivom Viskovićem, koji ih je ugostio sa svojim osobljem u zgradi naše ambasade koja se nalazi u jednom od najlepših delova Berlina.

– Prema procenama, u Nemačkoj živi 300 do 400 hiljada naših ljudi, a oko 600.000 su uzeli nemačko državljanstvo. Iako je Nemačka broj jedan ekonomski partner i donator Srbije, naše politike su suprotstavljene oko pitanja Kosova. Malo je pozitivnih tekstova: vrlo često se poslanici informišu na osnovu naslova u novinama, a novinari pišu na osnovu iskustva iz devedesetih. Sportom i kulturom se daleko bolje probijamo nego politikom – rekao je ambasador Visković i poručio studentima da su oni ti koji treba da menjaju sliku o Srbiji u svetu.

Akademce je interesovalo kako izgleda jedan dan ambasadora i koliko se ovaj posao razlikuje od profesure na Fakultetu političkih nauka. Citirajući čuvenu „definiciju” da je diplomata čovek koji „špijunira, laže i poriče” (spy, lie and deny), ambasador je poručio studentima da zaborave priče o diplomatama kao Džejmsu Bondu i da je zapravo najneprijatniji deo ovog posla ogromna administracija i – prijemi.