Палата уместо изгореле куће

На плацу где је пре два дана изгорела кућа у Добрачиној 15 биће саграђена модерна зграда, која ће задржати стари облик из 19. века. Биће дограђена два поткровља и три стаклена спрата које ће повезивати хидраулични лифт. На њеном врху налазиће се стан Бориса Вукобрата, а у сутерену и салонима на првом спрату предвиђен је простор за  организацију репрезентативних скупова, док ће испод куће бити саграђена гаража са 25 места за паркирање, изјавио је Милан Палишашки, архитекта, по чијем пројекту ће бити и саграђена нова кућа.

– Жао нам је што је пожар уништио кућу у Добрачиној 15. Али, без обзира на то, планирали смо да у априлу срушимо кућу и да саградимо нову која ће бити поклон Београду и Београђанима. Процедура добијања дозвола, услова и сагласности трајала је неколико година – каже Милан Палишашки. Ову информацију потврдила је и адвокатска канцеларија која заступа власника куће Бориса Вукобрата.

Лидија Котур, задужена за односе с јавношћу Градског завода за заштиту споменика, тврди да прекјучерашњи пожар у Добрачиној 15 неће изменити њихове услове за реконструкцију који подразумевају да зграда мора да се врати у првобитно стање.

– Међутим, због тога што су у ватреној стихији изгорели кров и оба међуспрата, а зидови у великој мери оштећени, па постоји могућност од њиховог обрушавања, биће промењен начин реконструкције. Све што буде рађено у Добрачиној 15 надзираће стручњаци из Завода за заштиту споменика – истиче Лидија Котур.       

Кућа у Добрачиној 15 саграђена 1884. године најпре је била у власништву пуковника Ђорђа Марковића. Њени први станари били су градитељи главне београдске железничке станице. Ову кућу је 1900. године купио Милан Миловановић, адвокат. Почетком 1927. дозидан јој је спрат, а пројекат доградње урадио је архитекта Ђура Бајаловић. Фасаду су красили елементи декоративне пластике карактеристични за 19. век. Приликом доградње у целини су сачувана специфична стилска обележја. У унутрашњости су били велики салони у којима се окупљао крем београдског друштва. Собе су грејане каљевим пећима које су у време подизања куће набављене у Бечу.

Борис Вукобрат, бизнисмен из Париза, купује кућу 1989. године од кћерке адвоката Миловановића са идејом да је обнови по пројекту архитекте Милана Палишашког. Кућа је 1997. године проглашена спомеником културе, али је и пре тога, због старости и своје вредности за амбијент у којем се налази, била у режиму такозване претходне заштите.

Пре три године Градски завод за заштиту споменика културе је на захтев Бориса Вукобрата одлучио да је избрише из регистра споменика културе, али тај предлог Републички завод за заштиту споменика културе није прихватио.

Од септембра 2003. неколико месеци кућа у Добрачиној 15 је служила као први београдски сквот, забележено је на Википедији (интернет енциклопедији), а у њу се први уселио Рабел Маус, студент, по којем је кућа добила неформални назив "Ребел хаус" (побуњена кућа). Убрзо се око сквота окупља неколико омладинских екипа, а у кући су се одржавале журке, трибине и састанци активиста који су водили кампању за бесплатно образовање. Почетком 2004. године у кућу се усељавају наркомани који истерују студенте, а наркомане је убрзо избацила полиција. Од тада до пре два дана кућу су за преноћиште користили убоги бескућници, чијом је непажњом, како се нагађа у очекивању званичног извештаја, букнуо пожар.