Држава мора да гарантује уплату стажа

Иако је наплата и контрола уплата доприноса за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање обавеза државе, због неизвршавања те законске обавезе послодаваца, највише испаштају запослени који мало шта могу да ураде када открију да имају „рупу“ у стажу или да им здравствена књижица није оверена.

Док запослени сматрају да не би требало да сносе последице зато што држава преко Пореске управе није могла да наплати обавезне доприносе, послодавци се питају како то да неки од њих морају да испуњавају ову законску обавезу, а други не морају. Проблемом због којег је од 1991. године три пута накнадно повезиван пензијски стаж о трошку државе и због којег, према проценама, око 100.000 радника у сваком тренутку нема оверену здравствену књижицу бави се и канцеларија заштитника грађана. Републички омбудсман Саша Јанковић затражиће измене неколико закона којима би држава била гарант радницима у остваривању њихових права и у случајевима када послодавац није измирио своје обавезе и уплатио доприносе. Почетком новембра, предлог би требало да буде упућен Влади Србије. 

– Већ смо одржали састанке са представницима свих синдиката који су подржали овај предлог, сада разговарамо и са удружењима послодаваца јер је идеја да иницијативу подрже и синдикати запослених и послодавци. Изменама ћемо тражити да држава реагује одлучније против послодаваца који не уплаћују доприносе. Некада послодавац није могао да уплати плате без плаћених доприноса, тражићемо да се у неком виду и та мера врати – истиче Саша Јанковић.

Послодавцима је, такође, у интересу да се проблем неуплаћивања доприноса реши јер су они који редовно измирују ову обавезу у неравноправним положају у односу на оне који избегавају да то учине. Међутим, у садашњим условима пословања тешко је наплатити своја потраживања, па самим тим и измирити обавезе, упозорава Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије.

– Најтеже опстају предузећа са 10 до 15 запослених, а највећи генератори дуга су локалне самоуправе јер често наруче посао предузећима и онда им годинама дугују. Пореска управа треба да контролише да послодавци који имају новац на рачуну, а не уплаћују доприносе, то морају да учине. Али, код већине се ради о томе да и њима неко дугује и да због тога немају новца. Нека од решења била би и када би се формирао централни регистар пореских обвезника како би се знало ко је дужан што би помогло и у пословању, али и када би предузећа уколико не исплате два-три месеца зараде са доприносима била затварана – каже Рајић.

Он, међутим, упозорава да такве мере имају и своју другу страну: њима би, вероватно било затворено око 15.000 фирми и угашено стотине хиљада радних места. Ради се о системском проблему који не може бити решен без увођења реда у пословање, додаје Рајић.

Питање да ли у економској кризи треба извршити притисак на послодавце да редовно измирују своје обавезе за Љубисава Орбовића, председника Савеза самосталних синдиката Србије, је питање да ли желимо да живимо у држави или у банана републици.

– Порези и доприноси се уплаћују из дела зараде, а они који их не плаћају не користе тај новац за нове инвестиције него им је то екстра профит. Такође, нисмо до сада видели да су послодавци повећали број запослених због тога што им је дата нека повластица. Поставља се питање и шта ћемо са онима који редовно измирују своје обавезе? Када би сви тако чинили, могло би се разматрати и да се ови намети смање, али у садашњој ситуацији то није могуће – истиче Орбовић.

----------------------------------------------

Без кривичне одговорности

Проблем неуплаћених доприноса траје већ двадесетак година, а једно од решења понуђено је и пре годину дана на Социоекономском савету. Тада је затражено да влада донесе измене Кривичног законика по којима би послодавац који три месеца на исплаћује зараду кривично одговарао. То, међутим, никада није унето у закон, напомиње Љубисав Орбовић.

Банке однедавно свакодневно извештавају Пореску управу о исплатама зарада и пратећих пореза и доприноса. То је дало позитивне ефекте, број послодаваца који у јулу нису плаћали доприносе смањен је за десет одсто, али је и даље било око 50.000 оних који не извршавају ову обавезу. На питања Пореској управи колико је према најновијим подацима таквих послодаваца и какве су њихове надлежности у контроли и санкционисању, до закључења овог издања нисмо добили одговоре.