Караџић: Треба да будем награђен, а не оптужен

Бивши лидер босанских Срба Радован Караџић изјавио је пред Хашким трибуналом да би требало да буде награђен за добра дела током рата, уместо што је оптужен за ратне злочине у БиХ.

Започињући своју одбрану у Хагу од оптужби да је одговоран за геноцид у Сребреници, прогон муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева током рата у БиХ од 1992. до 1995, Караџић је нагласио да Срби нису започели рат у БиХ, већ да су то учинили муслимани нападима на српско становништво где год је оно била мањина.

Караџић је додао да су муслиманске снаге у неким случајевима, као што су инсценирани напади на сарајевску пијацу Маркале, ангажовале своје људе како би убијали сопствени народ у циљу антисрпске пропаганде.

Он је изјавио да није имао никакве информације о убиствима сребреничких муслимана у лето 1995, а оптужбе о страдању цивила на сарајевској пијаци Маркале назвао је „бесрамним триковима”.

Караџић је негирао и да су снаге босанских Срба прогањале несрпско становништво, а логоре у околини Приједора, у којима су муслимани и Хрвати по оптужници били незаконито притварани, злостављани и убијани, назвао је „истражним центрима”.

Оптужени је потврдио да је знао за „велики број заробљеника” после пада Сребренице, али да није имао потребе да се меша у поступак са заробљеницима у уверењу да ће они, као што је до тада чињено, бити послати у логоре и размењени.

Караџић је потврдио да је, као врховни командант ВРС, у јулу 1995. „одобрио, а не наредио” офанзиву на Сребреницу, смишљену на сузбијање муслиманских снага у границе енклаве под заштитом УН као и да је „одобрио” улазак ВРС у град. Напоменуо је, међутим, да су сви били изненађени када је цело муслиманско становништво напустило Сребреницу пред српским снагама.

Тај напад, према Караџићевим речима, био је изазван сталним нападима снага Насера Орића из енклаве на околна српска села и бројним злочинима почињеним над српским цивилима.

Негирајући оптужбу да је ВРС неселективно гранатирао Сарајево, Караџић је казао: „Сарајево је мој град и прича да бисмо ми бомбардовали Сарајево без везе и разлога је неоснована. Свака граната која је погодила Сарајево болела је и мене”.

Према оптужници, у првом инциденту на Маркалама 5. фебруара 1994. погинуло је 66, а рањено 140 грађана. Друга експлозија испред пијаце Маркале у августу 1995. убила је 43, а ранила 75 особа.

За избијање рата у БиХ, Караџић је окривио босанске муслимане, који су како је рекао желели да контролишу „целу БиХ”, мада је назначио да о лидеру СДА Алији Изетбеговићу „и даље има позитиван став” и да мисли „да је Изетбеговић био гурнут у рат, а да га није желео”.

И први сведок одбране, бивши припадник Унпрофора у Сарајеву, руски пуковник Андреј Демуренко казао је да је и даље убеђен да је извештај УН у којем је утврђено да су босански Срби гранатирали сарајевску пијацу Маркале у августу 1995. нетачан.

Суђење Караџићу почело је крајем октобра 2009, али је тужилаштво првог сведока пред судије извело тек средином априла 2010. године.