Закон о НБС трн у оку странаца

Нова влада се већ током своје прве радне недеље почетком августа посвађала са међународним финансијским институцијама. Разлог за повишене тонове, који су тих дана стизали из Међународног монетарног фонда, Светске банке и Европске комисије, били су оставка гувернера Дејана Шошкића и измене Закона о Народној банци Србије. Према њиховој тадашњој једногласној оцени, тај пропис знатно угрожава независност централне монетарне институције.

Оно што је тада оцењено сада је стигло и црно на бело. У Извештају о напретку, који Европска комисија објављује сваке године, прилично оштрим речима оцењене су те измене. Монетарна политика, која ранијих година обично није била предмет већих критика, сада је од европских званичника добила негативну оцену.

„Не може се известити ни о каквом напретку у области монетарне политике”, пише у извештају. Независност НБС озбиљно је доведена у питање усвајањем измена и допуна Закона о НБС у Народној скупштини августа 2012. године”, додаје се. Шта је то што је Европској комисији, заправо, засметало у измењеном тексту овог прописа?

– Ове измене и допуне, којима се између осталог намеће хитна смена гувернера – у року од 90 дана од њиховог ступања на снагу и без одговарајућег образложења – довеле су до оставке тадашњег гувернера, једног вицегувернера и неколико чланова Савета. Једном од измена крши се Уговор о ЕУ, јер се укида право на судску контролу у случају разрешења гувернера – пише у овом документу.

За европске званичнике то је био довољан аргумент да у закључку оцене како нема никаквог напретка у области монетарне политике и како поменути пропис представља велики корак назад у усаглашавању са правним тековинама ЕУ.

Уочи усвајања овог прописа штету су покушали да спрече представници ЕК. Тако је на пример Фрејк Јанмат, представник Делегације ЕУ у Србији, изјавио да је ЕК дубоко забринута због овог прописа, којим се поништавају неке одредбе о независности гувернера.

– Начело независности централне банке и свих њених функционера је кључна вредност, уписана и у оснивачки уговор ЕУ. Комисија очекује од Србије, као кандидата за ЕУ, да се постепено усклађује са правним наслеђем ЕУ у области економских и монетарних питања – подсетио је Јанмат.

По његовим речима, сама брзина којом су предложене измене доводи у питање транспарентност и ваљаност мишљења различитих заинтересованих страна.

Подједнако забринути тонови стизали су и из ММФ-а. Оцењено је да закон озбиљно нарушава независност централне банке, ствара несигурност, нарушава кредибилитет и намеће питања о исправности вођења макроекономске политике.

– Са жаљењем напомињемо да је извесна штета, када је о независности централне банке реч, већ учињена јер је гувернер, независно од оцене његовог рада, мимо прописаног поступка, присиљен да напусти функцију знатно пре истека мандата – казао је тада Богдан Лисоволик, стални представник ММФ-а у Београду.

У писму Светске банке, које је потписала Џејн Армитиџ, регионални координатор за југоисточну Европу и централну Азију, изражена је забринутост да ли ће централна банка моћи свој посао да ради на довољно независан начин.

Светска банка тако указује на измене којима се предвиђа формирање управе за надзор финансијских институција која би, како се оцењује, била релативно моћно тело, чији мандат није потпуно јасан.

У СБ, од које Србија очекује 400 милиона долара кредита, забринути су и због тога што нови закон предвиђа да вицегувернере бира Скупштина, а не Савет НБС.

– Руководство централне банке бира парламент, што значи потпуну контролу – оценили су из Светске банке.

Предлагачи измена и допуна ипак су, под притиском међународне јавности, одустали од усвајања амандмана 18 којим се омогућава куповина владиних хартија од вредности на секундарном тржишту. С обзиром на то да у Србији не функционише секундарно тржиште владиног дуга, потпуно је неспојиво да НБС финансира владин дефицит, упозориле су стране финансијске институције, а наша влада их је послушала.

Техничка мисија ММФ-а је касније у саопштењу навела да су потребне корекције Закона о НБС, јер је нарушена њена независност. Међутим, гувернер Јоргованка Табаковић то је демантовала.

-----------------------------------------------------------------------------------------

Деманти Табаковићеве

– Није тачно да траже корекцију закона, а одустали су и од примедаба на Управу за надзор банака. У њиховом извештају пише да подржавају мере монетарне политике и помиње се већ нанета штета изменама закона. Зузана Мургасова, шефица делегације ММФ-а, сложила се са мном да брзина доношења закона не значи да није квалитетан. Изнели смо упоредна искуства о Управи за надзор коју сад уводи и Велика Британија и те примедбе су пале у воду. Показали смо им документ којим је претходни шеф Мисије ММФ-а Алберт Јегер 2010. тражио да се вицегувернери бирају у Скупштини и питали у чему је проблем. Њихов одговор је био – сад је 2012. Нема аргумената за примедбу о избору вицегувернера – казала је Табаковићева у интервју за НИН.

Судећи по оцени Европске комисије, чини се да није била у праву и да међународне финансијске институције ипак нису тако лако прогутале оправдања која су стизала из Србије. Питање је да ли ће сада, кад наша земља жели споразум са ММФ-ом, корекције тог прописа бити постављене гувернеру на преговарачки сто као додатан услов.