Како вратити дух у боцу

Чак и када би сутра Србија добила нову владу, она не би била у стању да до краја марта сачини и скупштини предложи нови, рестриктивнији буџет од садашњег званичног нацрта. Зато је, тврди аналитичар билтена Економског института Макроекономске анализе и трендови др Миладин Ковачевић, много реалнија варијанта да се привремено буџетско финансирање продужи и у следећем тромесечју и да се новом кабинету, ако га буде, да више времена за одиста тежак и мучан посао. Да изради нови, домаћински, буџет којим би се донекле ускладио садашњи висок раст јавне потрошње и плата са реалним економским кретањима. Без тога, упозорава др Ковачевић, прете нам на макроекономском плану висока инфлација, до 18 процената, и вртоглав скок спољнотрговинског и платног дефицита.

На питање да ли се јесенас пуштени дух оличен у високим платама може поново вратити у боцу, др Ковачевић каже да ће то бити тежак и неизвестан посао. Нешто због предизборних активности, али и одсуства контроле ММФ-а, тек, сматра др Ковачевић, дошло је до озбиљног пробоја у свим видовима буџетске потрошње и раста плата чиновника и у државним предузећима.

Према подацима нашег саговорника, плате су у прва два месеца ове године повећане у односу на исто време лане за 19 процената реално, а номинално чак за четвртину. Поплаву незарађених динара изазвали су понајвише државна администрација, безмало сви корисници буџета, али и многа јавна предузећа – од републике до локалних самоуправа. Да ли треба подсећати да је свака исплата зарада преко раста друштвеног производа, који је лане био 5,8 одсто, чисто доливање уља на притајену инфлаторну ватру...

Што се тај пожар није разбуктао "крива" је у највећој мери НБС, али је цех плаћен високим скоком увоза, озбиљним спољнотрговинским и платним дефицитом, који је већ на опасној граници од 13 процената БДП-а. Ковачевић напомиње да је високој тражњи становништва, од око 30 процената почетком ове године, у доброј мери кумовао и део дуга Србије од 19,2 милијарде долара. Утешно је, каже, што не расту обавезе државе, већ приватна задужења, која су достигла око 11,1 милијарду долара. Реч је углавном о кредитима које банке узимају у иностранству и на основу њих одобравају нашим грађанима зајмове.

И шта сада новој влади, ако је добијемо у догледно време, ваља чинити?

По др Ковачевићу сада све подсећа на веома бурну партију шаха у страшној временској оскудици у којој су готово сви будући потези – изнуђени. Нема времена за размишљање и креације, а треба вући најјаче, добитне потезе. Најпре, треба донети закон о продужавању привременог финансирања буџета и за наредна три месеца, мада има идеја да се та привременост продужава месечно. Али, то је најмањи проблем. Суштина је да нова влада мора озбиљно да се позабави максималним кресањем расходне стране буџета, бар за око 30 милијарди динара, и пумпањем приходне стране новог буџета где год се то може. Актуелни нацрт треба, једноставно, одбацити, јер је на истом расипничком таласу као ребаланс лањског буџета.

Али, како то учинити?

Веома тешко, каже др Ковачевић, али се мора бар покушати. По рачуницама ММФ-а и неких наших института, треба лањски дефицит превести у овогодишњи суфицит од свих 2,75 одсто БДП-а.  Уместо минуса од око 300 милиона треба дакле уштедети 400-500 милиона долара. И то за пола године или који месец дуже.

Мисија ће бити тешка, али, ипак, тврди др Ковачевић, изводљива. 

Ако се нова влада одмах не определи за веће буџетске рестрикције, па и осетним скидањем плата, јер су непопуларне, мора се инсистирати на доследној примени сугестија ММФ-а – максимално убрзати реструктурисање и приватизацију државних и друштвених предузећа, покренути привредни развој, доћи до много више страних инвестиција... Питање је – да ли су за такав обрт довољни наредни месеци ове године... По свему судећи, биће можда пронађена нека средина у овој изнудици потеза – да се прибегне комбинацији ограничења расхода буџета и мера активне, развојне економске политике.

-----------------------------------------------------------

Од НИП-а ни четвртина

ММФ је без много околишања препоручио новој влади да од Националног инвестиционог плана готово одустане и да предвиђених 110 милијарди динара, колико је било планирано за ову годину, убаци у буџет, јер је ипак реч о некој врсти јавне потрошње. Нацртом актуелног буџета, од кога се, сматра др Ковачевић, мора у старту одустати, предвиђено је да се трошкови за НИП – преполове. Због драматичних пробоја у јавној потрошњи лако се може догодити, сматра наш саговорник, да од првобитне суме за НИП остане тек четвртина из које би се финансирала, углавном, обилазница око Београда и неки послови на Коридору 10.