Kako vratiti duh u bocu

Čak i kada bi sutra Srbija dobila novu vladu, ona ne bi bila u stanju da do kraja marta sačini i skupštini predloži novi, restriktivniji budžet od sadašnjeg zvaničnog nacrta. Zato je, tvrdi analitičar biltena Ekonomskog instituta Makroekonomske analize i trendovi dr Miladin Kovačević, mnogo realnija varijanta da se privremeno budžetsko finansiranje produži i u sledećem tromesečju i da se novom kabinetu, ako ga bude, da više vremena za odista težak i mučan posao. Da izradi novi, domaćinski, budžet kojim bi se donekle uskladio sadašnji visok rast javne potrošnje i plata sa realnim ekonomskim kretanjima. Bez toga, upozorava dr Kovačević, prete nam na makroekonomskom planu visoka inflacija, do 18 procenata, i vrtoglav skok spoljnotrgovinskog i platnog deficita.

Na pitanje da li se jesenas pušteni duh oličen u visokim platama može ponovo vratiti u bocu, dr Kovačević kaže da će to biti težak i neizvestan posao. Nešto zbog predizbornih aktivnosti, ali i odsustva kontrole MMF-a, tek, smatra dr Kovačević, došlo je do ozbiljnog proboja u svim vidovima budžetske potrošnje i rasta plata činovnika i u državnim preduzećima.

Prema podacima našeg sagovornika, plate su u prva dva meseca ove godine povećane u odnosu na isto vreme lane za 19 procenata realno, a nominalno čak za četvrtinu. Poplavu nezarađenih dinara izazvali su ponajviše državna administracija, bezmalo svi korisnici budžeta, ali i mnoga javna preduzeća – od republike do lokalnih samouprava. Da li treba podsećati da je svaka isplata zarada preko rasta društvenog proizvoda, koji je lane bio 5,8 odsto, čisto dolivanje ulja na pritajenu inflatornu vatru...

Što se taj požar nije razbuktao "kriva" je u najvećoj meri NBS, ali je ceh plaćen visokim skokom uvoza, ozbiljnim spoljnotrgovinskim i platnim deficitom, koji je već na opasnoj granici od 13 procenata BDP-a. Kovačević napominje da je visokoj tražnji stanovništva, od oko 30 procenata početkom ove godine, u dobroj meri kumovao i deo duga Srbije od 19,2 milijarde dolara. Utešno je, kaže, što ne rastu obaveze države, već privatna zaduženja, koja su dostigla oko 11,1 milijardu dolara. Reč je uglavnom o kreditima koje banke uzimaju u inostranstvu i na osnovu njih odobravaju našim građanima zajmove.

I šta sada novoj vladi, ako je dobijemo u dogledno vreme, valja činiti?

Po dr Kovačeviću sada sve podseća na veoma burnu partiju šaha u strašnoj vremenskoj oskudici u kojoj su gotovo svi budući potezi – iznuđeni. Nema vremena za razmišljanje i kreacije, a treba vući najjače, dobitne poteze. Najpre, treba doneti zakon o produžavanju privremenog finansiranja budžeta i za naredna tri meseca, mada ima ideja da se ta privremenost produžava mesečno. Ali, to je najmanji problem. Suština je da nova vlada mora ozbiljno da se pozabavi maksimalnim kresanjem rashodne strane budžeta, bar za oko 30 milijardi dinara, i pumpanjem prihodne strane novog budžeta gde god se to može. Aktuelni nacrt treba, jednostavno, odbaciti, jer je na istom rasipničkom talasu kao rebalans lanjskog budžeta.

Ali, kako to učiniti?

Veoma teško, kaže dr Kovačević, ali se mora bar pokušati. Po računicama MMF-a i nekih naših instituta, treba lanjski deficit prevesti u ovogodišnji suficit od svih 2,75 odsto BDP-a.  Umesto minusa od oko 300 miliona treba dakle uštedeti 400-500 miliona dolara. I to za pola godine ili koji mesec duže.

Misija će biti teška, ali, ipak, tvrdi dr Kovačević, izvodljiva. 

Ako se nova vlada odmah ne opredeli za veće budžetske restrikcije, pa i osetnim skidanjem plata, jer su nepopularne, mora se insistirati na doslednoj primeni sugestija MMF-a – maksimalno ubrzati restrukturisanje i privatizaciju državnih i društvenih preduzeća, pokrenuti privredni razvoj, doći do mnogo više stranih investicija... Pitanje je – da li su za takav obrt dovoljni naredni meseci ove godine... Po svemu sudeći, biće možda pronađena neka sredina u ovoj iznudici poteza – da se pribegne kombinaciji ograničenja rashoda budžeta i mera aktivne, razvojne ekonomske politike.

-----------------------------------------------------------

Od NIP-a ni četvrtina

MMF je bez mnogo okolišanja preporučio novoj vladi da od Nacionalnog investicionog plana gotovo odustane i da predviđenih 110 milijardi dinara, koliko je bilo planirano za ovu godinu, ubaci u budžet, jer je ipak reč o nekoj vrsti javne potrošnje. Nacrtom aktuelnog budžeta, od koga se, smatra dr Kovačević, mora u startu odustati, predviđeno je da se troškovi za NIP – prepolove. Zbog dramatičnih proboja u javnoj potrošnji lako se može dogoditi, smatra naš sagovornik, da od prvobitne sume za NIP ostane tek četvrtina iz koje bi se finansirala, uglavnom, obilaznica oko Beograda i neki poslovi na Koridoru 10.