ПОКЛОН С ДНА ТАШНЕ

Власт испољава нови елан на старим случајевима. Генерал Здравко Толимир изручен је Хагу. Ухапшен је део групе "Мрежа" и расписана је потерница за Станком Суботићем. Он је означен као организатор шверцерске групе која је буџет Србије, илегално тргујући цигаретама, оштетила за више од 40 милиона евра.
Обе приче имају дужу браду од браде Пеђе Марковића, председника Скупштине у претходном сазиву. Прича око шверца цигарета стара је барем десет и кусур година, а истрага о том случају млађа је једно три године. Све индиције говоре да је Толимир лоциран одавно и да је само он веровао да се успешно крије у неком новобеоградском стану.

Рећи ће неко да је правда спора, али достижна. Овде је пре реч о томе да је с новим мешањем политичких карата, после јануарских избора и састављања коалиционе владе, створен онај минимум друштвених околности да се неки досијеи отворе, а неки други затворе.

То су оне друштвене околности о којима је прошле године говорио и Раде Булатовић, правдајући њиховом неповољношћу слабе резултате потере за одметницима од хашке правде. Уопштеност његовог исказа, помињање друштвених околности, надахњивала је коментаторе у трагању за тобожњом неспремношћу српског друштва да се суочи са прошлошћу. Има, наравно, и тога. Али, Булатовић је мислио на практичније ствари. Како мањинска влада да хапси хашке оптуженике, кад њен опстанак на власти зависи од оних који се томе противе?

Свесно остављам по страни детаље муљања око хапшења и испоручивања Толимира, мада и та околност говори да се сада они који о томе одлучују осећају јачим. Коалиција је још свеже цементирана заједничким интересима и готово је невероватно очекивати да ће иницијатива Српске радикалне странке око смењивања владе имати неког ефекта, па све и да је брука око трговине Толимировим телом и душом имала и драматичније размере.

С друге стране, од оног дана када је Зоран Ђинђић сео у Суботићев авион, правдајући тај избор транспортног средства неодложношћу неког државног посла, било је јасно да се и ту мешају политика и правда. И сам Суботић је сведочио да му је лично Душан Михајловић, 2003. године, као министар унутрашњих послова у влади Зорана Живковића, показао његов досије и још се нудио да се "ближе упознају" и, ваљда, друже, што је по Суботићевој интерпретацији главни доказ његове невиности.

Испоставиће се, вероватно, да су Суботићеви папири уреднији него што су државна документа о том случају, односно да је његов ентузијазам да среди папире био јачи од државног да среди своје архиве, а случај је од Душана Михајловића и његових колега из владе, наследила полицијска и тужилачка управа мањинске владе која је зависила од подршке Социјалистичке партије Србије чији су неки од виђенијих челника набављали гориво за Суботићев авион.

Сада су, дакле, околности темељно промењене што не значи да ће правда бити брза и неселективна, али би могла да буде у оним случајевима кад тангира политичке мртваце од којих не зависи опстанак владе и курс нове политике. Зато сада Карла дел Понте хвали Радета Булатовића, свесна промене оних фамозних друштвених околности, показујући једну врсту рационалности према свом и Булатовићевом послу, крунисану разменом ситних дарова: он њој позлаћени zippo упаљач с рељефним грбом БИА, а она њему, да се заслади, чоколадице ископане с дна ташнице.

Зна и она да је овај Раде исти онај Булатовић кога је критиковала пре хапшења Толимира, али зна и да околности мењају људе и утичу на њихов радни полет. Нико није био изненађен што нас је Карла обрадовала благовешћу саопштеном пре краја њене четвородневне посете Београду, прве на позив наше владе, да ће извештај бити позитиван.

По свему судећи отклоњена је и дилема ко ће бити шеф БИА у наредном двогодишњем периоду, а докле буде трајао медени месец коалиционих партнера правда ће долазити по своје чешће него док су биле онакве – друштвене околности.