Сукоби око прекрајања ЕУ

Тачно три године од објаве грчке дужничке кризе, лидери Европске уније данас отварају серију од три самита до нове године, са заједничким циљем јачања економских и монетарних темеља Уније.

ЕУ у следеће две године на наплату стиже укупно 2.400 милијарди евра спољног дуга, упозорава америчка агенција за кредитни рејтинг „Стандард и Пурс”. Да поврати поверење међународних инвеститора, обузда акутну фазу дужничке кризе и подстакне даље унутрашње интеграције, Брисел од јунског самита разрађује бројне предлоге прекрајања Уније, а коначна одлука о новом профилу ЕУ и еврозоне најављена је за самит у децембру.

Стварање чврсте банкарске и фискалне уније, издвојени буџет еврозоне, јединствени супервизор европских банака и евентуално обједињавање дугова чланица монетарне уније, неке су од раније најављених кључних тема дебате дводневног самита ЕУ (18–19. октобра).

Немачка је овом списку тема у последњи час додала и предлог да се успостави функција „европског комесара за валуту” са широким овлашћењима над националним буџетима. Најава Мадрида да би Шпанија могла ускоро затражити међународну финансијску помоћ такође би се могла наћи на дневном реду самита, док је дебата о помоћи Грчкој унапред одложена за следећи самит 12. новембра.

Европски лидери у Брисел данас долазе видно опречних визија о профилу и темпу измена устројства бриселске фамилије.

„Веома смо близу краја кризе еврозоне. Француско-немачка осовина могла би закочити развој Европе ако не упари кораке. Треба да престанемо да мислимо да ће само једна земља плаћати дугове осталих. То није истина. Овде је реч о солидарности, и остваривању јунских договора што је брже могуће”, упозорио је јуче француски председник Франсоа Оланд у интервјуу британском „Гардијану”.

Уочи самита, визије две водеће економије еврозоне – Немачке и Француске – упадљиво су различите. Иако су сагласни да је фискална унија „неопходна”, Француска истовремено инсистира да будућа творевина треба да обухвати 17 чланица еврозоне, док је Немачка рада да чланство буде отворено свим заинтересованима међу 27 чланица ЕУ. Кабинет Ангеле Меркел би због будуће фискалне уније мењао оснивачке уговоре ЕУ, док влада Франсоа Оланда то сматра непотребним у овом тренутку.

Влада у Берлину одлучно је против обједињавања дугова чланица еврозоне, а Француска (а уз њу Шпанија и Италија) верује да су еврообвезнице нужни корак ка сапињању дужничке кризе.

Берлин би да се успори са оснивањем банкарске уније, док Париз прижељкује да буде основана 1. јануара идуће године. Немачка је против било каквог опроста дугова Грчкој и још се противи да Шпанија затражи међународни пакет помоћи. Париз би Атини дозволио и више времена за буџетске реформе и евентуално преструктурирање дугова.

Постизање компромиса Француске, Немачке и осталих чланица ЕУ крајем ове седмице у Бриселу биће дефинитивно пресудни за извлачење Европе из финансијског понора.