Скупа држава без владе

Уколико се убрзо не наставе преговори Београда и Брисела о стабилизацији и придруживању Европској унији, за шта је први предуслов формирање нове владе, Србија би у наредне две године могла да изгуби три милијарде евра, упозоравају у Привредној комори Србије. Радмила Миливојевић, потпредседник ПКС-а, каже за "Политику" да је управо ова сума поменута на последњем састанку са Саветом страних инвеститора, где је најављена могућност прилива инвестиција у том износу, отприлике за две године. "Међутим, ако се настави са одуговлачењем преговора са ЕУ, заиста постоји могућност да те инвестиције изгубимо и да новац оде негде другде", објашњава Радмила Миливојевић.

Поред тога, одлагање процеса европске интеграције утиче, каже она, на индиректно повећање трошкова у свим осталим сферама. Рецимо, за прилагођавање европским стандардима у области животне средине потребне су нам четири милијарде евра. Али, што се дуже буде померао рок за овај посао, трошак ће бити већи: само у следећој години, за додатних милијарду и по евра.

Према речима Тање Мишчевић, директора Канцеларије владе Србије за придруживање ЕУ, ми смо сада "апсолутно у застоју" и каснимо у предузимању кључног корака у европским интеграцијама, а то је склапање уговорног односа са ЕУ.

Финансијска помоћ коју сада добијамо за реформе из Инструмента за претприступну помоћ ЕУ износи 186 милиона евра годишње. Наиме, с обзиром на то да спадамо међу земље потенцијалне кандидате, од пет компоненти које садржи ИПА (намењених кандидатима за чланство), формално можемо да користимо само две врсте помоћи – за транзицију и изградњу институција, као и за регионалну и прекограничну сарадњу. Помоћ која би нам била доступна да смо држава кандидат била би, како је изјавила Мишчевићева, десетоструко већа.

Приликом посете председника Бориса Тадића Бриселу, почетком овог месеца, речено је да би за будућу европску интеграцију Србије најбоље било да нова влада буде формирана до краја марта. Одмах после тога били би настављени преговори са ЕУ, док би статус званичног кандидата Србија, како је речено, могла да добије у року од годину дана од формирања владе.

Уколико би то, рецимо, тако било, она би, гледајући искуства најближих суседа, већ с пролећа 2008. године могла да рачуна на приличан пораст финансијских средстава из ЕУ, али и на политичке погодности.

Сликовит је, иначе, пример Хрватске, која је 2004. године добила статус кандидата за ЕУ. У недавној изјави за Радио Слободну Европу, професор загребачког Факултета политичких наука Дамир Грубиша објаснио је да се његовој земљи већ након потписивања споразума отворио приступ у три фонда – ИСПА, САПА и ФАР – што је довело до ескалације новчане помоћи. Поред тога, споразум је донео и слободан приступ европском тржишту, јер су аутоматски укинуте царине на увоз за све производе из ЕУ, који су онда постали јефтинији за 10 до 20 одсто.

Због одуговлачења с формирањем владе Србије, нови кабинет будућег премијера могао би се, према речима Тање Мишчевић, суочити с проблемом "затрпаности послом", што, вероватно, чека и нови парламент.

Јелена Поповић, начелник одељења за хармонизацију закона у владиној канцеларији за придруживање, објашњава нам да чекају не само закони који би требало да буду усвојени у овој години, већ и они из лањског плана који нису прошли ни владу ни посланичку "оверу". Ни акциони план за усклађивање нашег законодавства са европским прописима за 2007. годину не може да буде усвојен док не буде формирана нова влада.

– Утврђивање тих закона чека нову владу, јер је ово техничка влада, која нема овлашћење да утврђује предлоге нових закона – каже наша саговорница додајући да су неопходне и измене неких постојећих закона, који нису комплементарни европским прописима, попут Закона о заштити конкуренције, (чије је усклађивање препоручила Европска комисија) и Закона о заштити потрошача.