Skupa država bez vlade

Ukoliko se ubrzo ne nastave pregovori Beograda i Brisela o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, za šta je prvi preduslov formiranje nove vlade, Srbija bi u naredne dve godine mogla da izgubi tri milijarde evra, upozoravaju u Privrednoj komori Srbije. Radmila Milivojević, potpredsednik PKS-a, kaže za "Politiku" da je upravo ova suma pomenuta na poslednjem sastanku sa Savetom stranih investitora, gde je najavljena mogućnost priliva investicija u tom iznosu, otprilike za dve godine. "Međutim, ako se nastavi sa odugovlačenjem pregovora sa EU, zaista postoji mogućnost da te investicije izgubimo i da novac ode negde drugde", objašnjava Radmila Milivojević.

Pored toga, odlaganje procesa evropske integracije utiče, kaže ona, na indirektno povećanje troškova u svim ostalim sferama. Recimo, za prilagođavanje evropskim standardima u oblasti životne sredine potrebne su nam četiri milijarde evra. Ali, što se duže bude pomerao rok za ovaj posao, trošak će biti veći: samo u sledećoj godini, za dodatnih milijardu i po evra.

Prema rečima Tanje Miščević, direktora Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU, mi smo sada "apsolutno u zastoju" i kasnimo u preduzimanju ključnog koraka u evropskim integracijama, a to je sklapanje ugovornog odnosa sa EU.

Finansijska pomoć koju sada dobijamo za reforme iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć EU iznosi 186 miliona evra godišnje. Naime, s obzirom na to da spadamo među zemlje potencijalne kandidate, od pet komponenti koje sadrži IPA (namenjenih kandidatima za članstvo), formalno možemo da koristimo samo dve vrste pomoći – za tranziciju i izgradnju institucija, kao i za regionalnu i prekograničnu saradnju. Pomoć koja bi nam bila dostupna da smo država kandidat bila bi, kako je izjavila Miščevićeva, desetostruko veća.

Prilikom posete predsednika Borisa Tadića Briselu, početkom ovog meseca, rečeno je da bi za buduću evropsku integraciju Srbije najbolje bilo da nova vlada bude formirana do kraja marta. Odmah posle toga bili bi nastavljeni pregovori sa EU, dok bi status zvaničnog kandidata Srbija, kako je rečeno, mogla da dobije u roku od godinu dana od formiranja vlade.

Ukoliko bi to, recimo, tako bilo, ona bi, gledajući iskustva najbližih suseda, već s proleća 2008. godine mogla da računa na priličan porast finansijskih sredstava iz EU, ali i na političke pogodnosti.

Slikovit je, inače, primer Hrvatske, koja je 2004. godine dobila status kandidata za EU. U nedavnoj izjavi za Radio Slobodnu Evropu, profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Damir Grubiša objasnio je da se njegovoj zemlji već nakon potpisivanja sporazuma otvorio pristup u tri fonda – ISPA, SAPA i FAR – što je dovelo do eskalacije novčane pomoći. Pored toga, sporazum je doneo i slobodan pristup evropskom tržištu, jer su automatski ukinute carine na uvoz za sve proizvode iz EU, koji su onda postali jeftiniji za 10 do 20 odsto.

Zbog odugovlačenja s formiranjem vlade Srbije, novi kabinet budućeg premijera mogao bi se, prema rečima Tanje Miščević, suočiti s problemom "zatrpanosti poslom", što, verovatno, čeka i novi parlament.

Jelena Popović, načelnik odeljenja za harmonizaciju zakona u vladinoj kancelariji za pridruživanje, objašnjava nam da čekaju ne samo zakoni koji bi trebalo da budu usvojeni u ovoj godini, već i oni iz lanjskog plana koji nisu prošli ni vladu ni poslaničku "overu". Ni akcioni plan za usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim propisima za 2007. godinu ne može da bude usvojen dok ne bude formirana nova vlada.

– Utvrđivanje tih zakona čeka novu vladu, jer je ovo tehnička vlada, koja nema ovlašćenje da utvrđuje predloge novih zakona – kaže naša sagovornica dodajući da su neophodne i izmene nekih postojećih zakona, koji nisu komplementarni evropskim propisima, poput Zakona o zaštiti konkurencije, (čije je usklađivanje preporučila Evropska komisija) i Zakona o zaštiti potrošača.