Одговор „Политике” министру Љајићу

„Политика” је јуче у целости објавила реаговање Расима Љајића, потпредседника владе и министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација на наш текст „Европска критика нашим министрима”, поводом негативних оцена Европске комисије на то што се у Србији све више ограничавају цене.

Занимљиво је да у том реаговању министар ништа није оспорио, осим што је навео да је текст тенденциозан и да има ружну намеру. Само зато што смо критике ЕУ приписали само двојици садашњих министара (трговине и пољопривреде), а нисмо експлицитно рекли да се већина примедаба односи и на претходну владу и све оно што се догађало у првом полугођу. Јер, ето министар Љајић је овог пута на челу критикованог министарства мање од 100 дана.

То је тачно. И то нико није оспорио.

Али несташице и талас поскупљења кренули су баш за време мандата ове владе и актуелних министара, па и министра Љајића. Нашао се на правом месту у погрешно време и није готово ништа учинио да се тренд измени. Можда може бити аболиран за директну одговорност, јер је много тога „наследио”, али не може да побегне од критике да за мање од 100 дана нема ниједне назнаке да ће ствари покренути у супротном смеру од својих претходника на месту министра трговине – тржиште није отворено, цене се и даље ограничавају, поскупљења на све стране, а најављују се и нове интервенције државе, попут оне да ће наложити смањивање марже за јестиво уље. То ама баш никакве везе нема са слободним тржиштем. Министар трговине нема шта да разговара са представницима произвођача уља. Самоуправно и друштвено договарање о ценама је реликт прошлог времена. Памтимо га по ниским ценама, боновима и несташицама. Немојте нас својим нечињењем враћати у то доба.

У свом реаговању на наш текст министар Љајић подсећа да се према Закону о трговини цене формирају слободно?! Ако је све тако, чему све ово па и „пацке” ЕУ?

Што се тиче ограничавања маржи, та уредба је, истини за вољу, кренула првог јануара 2012. године, а у јуну је њено важење продужено на још шест месеци. То је, рекло би се, рђав „мираз” претходне владе. Али шта сте ви господине министре учинили или ваш колега Горан Кнежевић, да се та мера измени или укине, јер није апсолутно дала никакве резултате. Нема намирнице, на коју се односи, а да у међувремену није поскупела. Неке и неколико пута.

Нико вам, лично, не замера што преко ноћи не можете да доведете нове трговинске ланце. Коначно, то и није ваш посао. Ви морате да им омогућите тржишне, јавне, одрживе, предвидиве, стабилне… услове, а не да им замрзавате марже и прописујете цене. Мерама државног интервенционизма ви и ова влада нећете их привући. Отуд и критика свих претходних министарстава, па и вашег, што не мењате ствари.

Наравно да се позивамо на међународне стандарде и да не очекујемо да министарство утиче на рад Комисије за заштиту конкуренције, али да подсетимо, спорови које oна води спори су и дуго трају. Прошле године су донете одлуке које се односе на 2006. Верујемо да је могуће покренути иницијативе да то тело добије већа овлашћења. Ви сте на власти. Мењајте оно што вам смета да бисте били ефикаснији, а потрошачи задовољнији.

До тада утичите на то да се отворе прозори како се не бисмо угушили, јер је наше тржиште пуно картелског и монополског дима. А ми ћемо и те како пратити шта се дешава на тржишту и обележити свакога ко подиже цене мимо економске логике.

И за крај – главна економска функција државе јесте да поставља правила игре слободне тржишне утакмице, а не да у полувремену мења правила и судију. Јер чим почне нешто да се прерасподељује, забрањује, да се нечему подижу или спуштају цене угушиће се свака иницијатива, сатреће инвеститоре и проузроковати несташице.

И још нешто. Познајемо и ми правила СТО, али она не могу бити оправдање за рђав рад и недоречене прописе. Суша и све остало је пуко скидање одговорности за оно што нисмо или нећемо да урадимо – на време.