Odgovor „Politike” ministru Ljajiću

„Politika” je juče u celosti objavila reagovanje Rasima Ljajića, potpredsednika vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija na naš tekst „Evropska kritika našim ministrima”, povodom negativnih ocena Evropske komisije na to što se u Srbiji sve više ograničavaju cene.

Zanimljivo je da u tom reagovanju ministar ništa nije osporio, osim što je naveo da je tekst tendenciozan i da ima ružnu nameru. Samo zato što smo kritike EU pripisali samo dvojici sadašnjih ministara (trgovine i poljoprivrede), a nismo eksplicitno rekli da se većina primedaba odnosi i na prethodnu vladu i sve ono što se događalo u prvom polugođu. Jer, eto ministar Ljajić je ovog puta na čelu kritikovanog ministarstva manje od 100 dana.

To je tačno. I to niko nije osporio.

Ali nestašice i talas poskupljenja krenuli su baš za vreme mandata ove vlade i aktuelnih ministara, pa i ministra Ljajića. Našao se na pravom mestu u pogrešno vreme i nije gotovo ništa učinio da se trend izmeni. Možda može biti aboliran za direktnu odgovornost, jer je mnogo toga „nasledio”, ali ne može da pobegne od kritike da za manje od 100 dana nema nijedne naznake da će stvari pokrenuti u suprotnom smeru od svojih prethodnika na mestu ministra trgovine – tržište nije otvoreno, cene se i dalje ograničavaju, poskupljenja na sve strane, a najavljuju se i nove intervencije države, poput one da će naložiti smanjivanje marže za jestivo ulje. To ama baš nikakve veze nema sa slobodnim tržištem. Ministar trgovine nema šta da razgovara sa predstavnicima proizvođača ulja. Samoupravno i društveno dogovaranje o cenama je relikt prošlog vremena. Pamtimo ga po niskim cenama, bonovima i nestašicama. Nemojte nas svojim nečinjenjem vraćati u to doba.

U svom reagovanju na naš tekst ministar Ljajić podseća da se prema Zakonu o trgovini cene formiraju slobodno?! Ako je sve tako, čemu sve ovo pa i „packe” EU?

Što se tiče ograničavanja marži, ta uredba je, istini za volju, krenula prvog januara 2012. godine, a u junu je njeno važenje produženo na još šest meseci. To je, reklo bi se, rđav „miraz” prethodne vlade. Ali šta ste vi gospodine ministre učinili ili vaš kolega Goran Knežević, da se ta mera izmeni ili ukine, jer nije apsolutno dala nikakve rezultate. Nema namirnice, na koju se odnosi, a da u međuvremenu nije poskupela. Neke i nekoliko puta.

Niko vam, lično, ne zamera što preko noći ne možete da dovedete nove trgovinske lance. Konačno, to i nije vaš posao. Vi morate da im omogućite tržišne, javne, održive, predvidive, stabilne… uslove, a ne da im zamrzavate marže i propisujete cene. Merama državnog intervencionizma vi i ova vlada nećete ih privući. Otud i kritika svih prethodnih ministarstava, pa i vašeg, što ne menjate stvari.

Naravno da se pozivamo na međunarodne standarde i da ne očekujemo da ministarstvo utiče na rad Komisije za zaštitu konkurencije, ali da podsetimo, sporovi koje ona vodi spori su i dugo traju. Prošle godine su donete odluke koje se odnose na 2006. Verujemo da je moguće pokrenuti inicijative da to telo dobije veća ovlašćenja. Vi ste na vlasti. Menjajte ono što vam smeta da biste bili efikasniji, a potrošači zadovoljniji.

Do tada utičite na to da se otvore prozori kako se ne bismo ugušili, jer je naše tržište puno kartelskog i monopolskog dima. A mi ćemo i te kako pratiti šta se dešava na tržištu i obeležiti svakoga ko podiže cene mimo ekonomske logike.

I za kraj – glavna ekonomska funkcija države jeste da postavlja pravila igre slobodne tržišne utakmice, a ne da u poluvremenu menja pravila i sudiju. Jer čim počne nešto da se preraspodeljuje, zabranjuje, da se nečemu podižu ili spuštaju cene ugušiće se svaka inicijativa, satreće investitore i prouzrokovati nestašice.

I još nešto. Poznajemo i mi pravila STO, ali ona ne mogu biti opravdanje za rđav rad i nedorečene propise. Suša i sve ostalo je puko skidanje odgovornosti za ono što nismo ili nećemo da uradimo – na vreme.