Косовски устав за 120 дана

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22. марта –  Предлог Мартија Ахтисарија за нови статус Космета још званично није обелодањен, али медији појачавају тврдње да се њиме нуди "независност под међународним надзором". Овдашња новинска агенција Асошиејтид прес (АП) управо је објавила низ његових таквих "смерница", више него претходно париски "Монд" а потом и "Вашингтон пост".
Позивајући се на "јуче добијени резиме плана", АП преноси да је Ахтисари понудио "међународно надзирану државност" у документу насловљеном "Целовити предлог за решење статуса Косова". По овим наводима, Космет би и по много чему другом био оно што сада није: "мултиетничко друштво, које собом управља демократски и с пуним уважавањем владавине закона, с највишим нивоом међународно признатих људских права и основних слобода, и које ће унапређивати мирољубиву и просперитетну егзистенцију свих својих становника".

Тако пројектована творевина би обезбеђивала – "заштиту права мањина, специфичним правосудним системом, као и верско и културно наслеђе, и неспутано и неометано постојање и деловање Српске православне цркве". Све избеглице и расељена лица "имаће право на повратак и на захтев за повраћај своје имовине". "Ти и други принципи би били садржани у уставу који Скупштина Косова треба да усвоји у прелазном периоду од 120 дана по потписивању споразума, у консултацији с међународним цивилним представником, који ће  репрезентовати и Европску унију". У овој верзији се не каже о каквом је споразуму реч, али би се могло претпоставити да се ради о акту Савета безбедности УН, где је прошлог понедељка Русија поновила да неће прихватити решење с којим се не сложе и Београд и Приштина, као и да сматра да о статусу Космета треба наставити преговоре, с новим међународним посредником, уместо Ахтисарија.

За време "транзиције", наставља навођење АП, поменута скупштина би усвојила законе за примену плана. Они би заједно са уставом "ступили на снагу на крају прелазног периода" када ће се "окончати и мандат мисије УН" чиме ће "њена законодавна и извршна надлежност бити у целини пренета косовским властима". Девет месеци по ступању на снагу "споразума о решењу" биће "одржани парламентарни и локални избори".

Образлаже се, затим, потреба за међународним надзором. Признаје се да примена плана "захтева широки распон сложених и тешких активности", па се међународно присуство препоручује као "надзирање и подржавање значајних напора косовске власти".  

Највиши орган надзора над применом споразума био би међународни  цивилни представник, кога би поставила "међународна група за управљање", чији се састав не помиње. Његов мандат би трајао све док поменута група "не утврди да је Косово применило одредбе решења".

Наведени представник ће моћи, додаје се, да поништава одлуке и законе власти Косова, заводи санкције и смењује званичнике "чије деловање није у складу са словом и духом решења". Уједно би "Европска мисија за безбедносну и одбрамбену политику надгледала и давала савете у свим областима повезаним с владавином права и пружала помоћ у развоју ефикасних, фер и репрезентативних полицијских, правосудних, царинских и казнених институција". Она је надлежна и да "осигура одржавање и унапређење владавине права, јавног реда и безбедности".

При крају приказа резимеа Ахтисаријевог предлога, АП преноси да ће "у року од годину дана бити успостављене нове професионалне и мултиетничке снаге безбедности Косова, с највише 2.500 активних и резервних припадника" а да ће садашњи Косовски заштитни корпус "бити расформиран у року од годину дана по окончању транзиционог периода". Додаје се да ће "снаге које предводи НАТО остати на Косову све док тамошње институције не буду биле способне да преузму пуну одговорност за безбедност и да ће се од Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) тражити да учествује у "надгледању примене решења".

Ахтисаријев предлог је недавно достављен генералном секретару УН Бан Ки Муну који је данас изјавио да ће тај документ "ускоро бити представљен Савету безбедности. Ауторово представљање предлога чланицама Савета је предвиђено за 26. март а расправа о њему у том органу УН – за 3. април.

У овдашњим званичним круговима се и даље подупире теза да је евентуална независност Космета "јединствено решење" које не би подстакло сепаратизме широм света. У том смислу се данас појавио и напис на сајту Стејт департмента.

Поједини експерти, међутим, мисле да би могло да дође до извесне "ланчане" реакције и да од тога стрепе и поједине европске државе.

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана је, после разговора европске тројке овде с Кондолизом Рајс, у изјави Гласу Америке настојао да развеје таква страховања. Рекао је, уз остало, да "може да гарантује да ће ЕУ имати јединствен став према решавању питања Косова". Поновио је, при том, подршку Ахтисаријевом предлогу, признао да тај план није прихватљив за Москву и закључио да то значи да "морамо да се ангажујемо у разговорима с Русијом и видимо како да дођемо до решења које ће стабилизовати регион Балкана". По њему, пошто "нема решења с којим ће се сложити обе стране (Београд и Приштина), онда ће на неки начин морати да га наметне Савет безбедности". Москва пак понавља да неће подржати наметнуто решење…