Kosovski ustav za 120 dana

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 22. marta –  Predlog Martija Ahtisarija za novi status Kosmeta još zvanično nije obelodanjen, ali mediji pojačavaju tvrdnje da se njime nudi "nezavisnost pod međunarodnim nadzorom". Ovdašnja novinska agencija Asošiejtid pres (AP) upravo je objavila niz njegovih takvih "smernica", više nego prethodno pariski "Mond" a potom i "Vašington post".
Pozivajući se na "juče dobijeni rezime plana", AP prenosi da je Ahtisari ponudio "međunarodno nadziranu državnost" u dokumentu naslovljenom "Celoviti predlog za rešenje statusa Kosova". Po ovim navodima, Kosmet bi i po mnogo čemu drugom bio ono što sada nije: "multietničko društvo, koje sobom upravlja demokratski i s punim uvažavanjem vladavine zakona, s najvišim nivoom međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, i koje će unapređivati miroljubivu i prosperitetnu egzistenciju svih svojih stanovnika".

Tako projektovana tvorevina bi obezbeđivala – "zaštitu prava manjina, specifičnim pravosudnim sistemom, kao i versko i kulturno nasleđe, i nesputano i neometano postojanje i delovanje Srpske pravoslavne crkve". Sve izbeglice i raseljena lica "imaće pravo na povratak i na zahtev za povraćaj svoje imovine". "Ti i drugi principi bi bili sadržani u ustavu koji Skupština Kosova treba da usvoji u prelaznom periodu od 120 dana po potpisivanju sporazuma, u konsultaciji s međunarodnim civilnim predstavnikom, koji će  reprezentovati i Evropsku uniju". U ovoj verziji se ne kaže o kakvom je sporazumu reč, ali bi se moglo pretpostaviti da se radi o aktu Saveta bezbednosti UN, gde je prošlog ponedeljka Rusija ponovila da neće prihvatiti rešenje s kojim se ne slože i Beograd i Priština, kao i da smatra da o statusu Kosmeta treba nastaviti pregovore, s novim međunarodnim posrednikom, umesto Ahtisarija.

Za vreme "tranzicije", nastavlja navođenje AP, pomenuta skupština bi usvojila zakone za primenu plana. Oni bi zajedno sa ustavom "stupili na snagu na kraju prelaznog perioda" kada će se "okončati i mandat misije UN" čime će "njena zakonodavna i izvršna nadležnost biti u celini preneta kosovskim vlastima". Devet meseci po stupanju na snagu "sporazuma o rešenju" biće "održani parlamentarni i lokalni izbori".

Obrazlaže se, zatim, potreba za međunarodnim nadzorom. Priznaje se da primena plana "zahteva široki raspon složenih i teških aktivnosti", pa se međunarodno prisustvo preporučuje kao "nadziranje i podržavanje značajnih napora kosovske vlasti".  

Najviši organ nadzora nad primenom sporazuma bio bi međunarodni  civilni predstavnik, koga bi postavila "međunarodna grupa za upravljanje", čiji se sastav ne pominje. Njegov mandat bi trajao sve dok pomenuta grupa "ne utvrdi da je Kosovo primenilo odredbe rešenja".

Navedeni predstavnik će moći, dodaje se, da poništava odluke i zakone vlasti Kosova, zavodi sankcije i smenjuje zvaničnike "čije delovanje nije u skladu sa slovom i duhom rešenja". Ujedno bi "Evropska misija za bezbednosnu i odbrambenu politiku nadgledala i davala savete u svim oblastima povezanim s vladavinom prava i pružala pomoć u razvoju efikasnih, fer i reprezentativnih policijskih, pravosudnih, carinskih i kaznenih institucija". Ona je nadležna i da "osigura održavanje i unapređenje vladavine prava, javnog reda i bezbednosti".

Pri kraju prikaza rezimea Ahtisarijevog predloga, AP prenosi da će "u roku od godinu dana biti uspostavljene nove profesionalne i multietničke snage bezbednosti Kosova, s najviše 2.500 aktivnih i rezervnih pripadnika" a da će sadašnji Kosovski zaštitni korpus "biti rasformiran u roku od godinu dana po okončanju tranzicionog perioda". Dodaje se da će "snage koje predvodi NATO ostati na Kosovu sve dok tamošnje institucije ne budu bile sposobne da preuzmu punu odgovornost za bezbednost i da će se od Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) tražiti da učestvuje u "nadgledanju primene rešenja".

Ahtisarijev predlog je nedavno dostavljen generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu koji je danas izjavio da će taj dokument "uskoro biti predstavljen Savetu bezbednosti. Autorovo predstavljanje predloga članicama Saveta je predviđeno za 26. mart a rasprava o njemu u tom organu UN – za 3. april.

U ovdašnjim zvaničnim krugovima se i dalje podupire teza da je eventualna nezavisnost Kosmeta "jedinstveno rešenje" koje ne bi podstaklo separatizme širom sveta. U tom smislu se danas pojavio i napis na sajtu Stejt departmenta.

Pojedini eksperti, međutim, misle da bi moglo da dođe do izvesne "lančane" reakcije i da od toga strepe i pojedine evropske države.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana je, posle razgovora evropske trojke ovde s Kondolizom Rajs, u izjavi Glasu Amerike nastojao da razveje takva strahovanja. Rekao je, uz ostalo, da "može da garantuje da će EU imati jedinstven stav prema rešavanju pitanja Kosova". Ponovio je, pri tom, podršku Ahtisarijevom predlogu, priznao da taj plan nije prihvatljiv za Moskvu i zaključio da to znači da "moramo da se angažujemo u razgovorima s Rusijom i vidimo kako da dođemo do rešenja koje će stabilizovati region Balkana". Po njemu, pošto "nema rešenja s kojim će se složiti obe strane (Beograd i Priština), onda će na neki način morati da ga nametne Savet bezbednosti". Moskva pak ponavlja da neće podržati nametnuto rešenje…