Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски културни центар на „пештанском Бродвеју”

Српски културни центар на „пештанском Бродвеју”
Милан Ђурић

По ономе што смо видели током трајања пројекта „Месеца српске културе” у Мађарској и те како су овакви уметнички програми потребни Србима у Будимпешти. Скоро свуда где су се програми одвијали имали смо пуне сале, од пројекција филмова, до изложби, књижевних вечери. Да не говоримо о представи „Харолд и Мод” Београдског драмског позоришта која је наишла на изузетне реакције публике... каже Милан Ђурић,директор Културног и документационог центра Срба у Мађарској који је и организатор овог скупа.

Протеклих дана многобројни Срби који живе и раде у Мађарској имали су прилику да у оквиру поменуте манифестације „Месеца српске културе” уживају у садржајним уметничким програмима, али и да се друже са својим сународницима. Идеја за покретање ове манифестације родила се пре око три и по године када су брачни пар Диана Кондић-Ђурић и Милан Ђурић испитујући околину и културну потражњу тамошњих Срба дошли до резултата да потреба за овом врстом културне активности постоји у Мађарској.

Културни и документациони центар Срба у Мађарској или како скраћено кажу Српски културни центар, на пољу културе релевантан је заступник Срба у Мађарској. Један од основних задатака му је да продубљује сарадњу са осталим самоуправама, удружењима, организацијама, са институцијама Мађарске, односно са институцијама културе Републике Србије и региона. Присутан је у културном животу Срба, али и већинског становништва Мађарске. Своје програме обавља на нивоу целе државе, а своје програмске активности реализује кроз разне музичке, позоришне, књижевне, изложбене, дечје, језичке, фолклорне, ликовне програме, сопствену продукцију, издаваштво.

– Културни и документациони центар Срба у Мађарској је институција која афирмише српско културно наслеђе и савремена достигнућа српске културе у Мађарској, интегришући их у светске и европске културолошке токове. У оквиру центра функционише и издавачка кућа Радионица „Венцловић” која се бави издавањем књига српских аутора, али и публикација о српској култури, историји. Главни уредник ове радионице је истакнути књижевник и професор др Петар Милошевић, напомиње Ђурић и додаје:

– Очување српског језика ван његових граница представља значајан фактор за опстанак једног народа, и управо ова издања као и разна учешћа на сајмовима књига у матици представљају додатни подстрек за српске књижевнике у Мађарској у борби за опстанак српске културе на овим просторима.

Центар такође има и библиотеку-архиву са преко 5.000 различитих наслова. Актуелну календарску годину, како сазнајемо, завршиће програмом у оквиру којег ће се свако српско насеље у Мађарској

представити културом карактеристичном за место из којег долази.

– Пролетос смо имали Србе из Помаза; са севера државе, а за крај године предвиђени су Срби са југа, из Сантова. Тада ће бити приказана фото изложба о њиховој прошлости и животу, предавање на ову тему, као и изложба ношњи из овог краја, односно фолклор, хор и остали садржаји – каже Ђурић.

Српски културни центар налази се на престижном месту у Будимпешти у улици Нађмезе, како овде воле да кажу „на пештанском Бродвеју”. То је можда најзанимљивији и највећи пројекат у области културе у последње време с обзиром на то да до сада српска мањина, живаљ у Будимпешти, није имала прилику да поседује овакав центар који је отворен за публику, а који је на известан начин излог српске мањине у Мађарској, а може да буде и излог Србије у Будимпешти.

– Реч је о простору који морамо да напунимо садржајима везаним за српску културу. Надамо се да ће нас у овоме подржати наша матична земља, њено министарство културе и да ће нам у многим активностима помоћи. Неке теме су и започете приликом боравка министра Братислава Петковића на затварању „Месеца српске културе” – наглашава Ђурић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.