Напредњаци затежу, социјалисти попуштају

Локална власт је опет узрок кризе неповерења између напредњака и социјалиста – почели су са проблемом прекомпоновања власти у Новом Саду, а сада су стигли до тога да се због рушења СНС-а у Смедеревској Паланци прети и рушењем републичке владе. Између тога, а све за мање од сто дана нове владе, било је и међусобних трзавица због недовољне посвећености европском путу, претњи хапшењем „једног актуелног министра”, провере пословања појединих јавних предузећа...

Али, влада неће пасти, бар не још и не због Смедеревске Паланке, оцењују саговорници „Политике”. У томе су сагласни Огњен Прибићевић, из Института друштвених наука, и Ђорђе Вукадиновић, главни уредник часописа „Нова српска политичка мисао”.

Прибићевић сматра да је влада у овом тренутку стабилна, а може да падне једино ако СНС процени у једном тренутку да је толико јак да му не одговара овакав распоред моћи унутар постојеће владе. За сада, како оцењује, напредњаци још нису у тој снази.

„Од почетка ова влада је формирана са сазнањем да врло лако може да се формира и друга влада – ’велика коалиција’. Та могућност коалиције између СНС-а и ДС-а је све време претња постојању ове владе. С друге стране, социјалисти и због тога желе да држе отворену опцију са демократама. Отуд и Београд, и локал где праве коалиције са ДС-ом, играјући заправо на две столице. Али то уопште не мора да значи да ће та влада пасти и да је она бог зна како нестабилна, ни најмање”, истиче Прибићевић.

Вукадиновић примећује да смо и у ранијим владама на почетку гледали чарке и сукобе, било је унутрашњих варница, па су се те варнице временом смањивале, али да је у случају актуелне владе – ствар другачија.

„Овде структурно и суштински није реално очекивати такву врсту смиривања. Ако гледамо хладне главе и без навијачке страсти, мале су шансе да се ти односи могу лако и скоро хармонизовати. Али то не значи да ће влада пасти сутра или да ће пасти због неке Смедеревске Паланке или неког другог локалног спора. Само мислим да ни тих локалних спорова ни медијских полемика не би било, или им се бар не би придавао толики значај да нема дубинске и суштинске напетости и разлике унутар владајуће гарнитуре”, наводи Вукадиновић.

Како оцењује, сем неких карактерних и личних разлика између челника владе, њен кључни проблем је то што је Ивица Дачић тренутно доста скупо, морално и политички, платио своју премијерску фотељу, а Александар Вучић и СНС су добили стратешку предност и иницијативу и осећају се довољно снажним да постављају овакву врсту услова.

„СНС сада пред собом има више различитих опција и алтернатива и неупоредиво већи коалициони потенцијал и стратешку иницијативу. Зато се овакве ситуације дешавају и вероватно ће се дешавати и убудуће. У суштини, напредњаци затежу конопац процењујући да, за разлику од њих, Дачић и СПС тренутно немају другу резервну опцију него да, под различитим изговорима, попуштају”, сматра Ђорђе Вукадиновић.

Да ли овакве ствари, које у медијима можда добијају и незаслужено велику пажњу, заправо служе да скрену пажњу са важнијих проблема? Бојан Ђурић (ЛДП) је, рецимо, у „Утиску недеље” на Телевизији Б 92 приметио да је за данас најављени састанак Вучића и Дачића поводом решавања несугласица везаних за локални ниво „померање фокуса јавности са Косова на неку паланку”.

Вукадиновић сматра да то може мало да забашури проблеме, обећања, разна попуштања, јер људи воле ту врсту спортско-навијачког лицитирања и комбиновања, али не мисли да је то намера него „колатерална корист” за актере спора.

Наводећи да су „велике теме толико велике да се не може скренути пажња са њих”, Огњен Прибићевић каже да овакве приче грађанима не могу скренути пажњу са економске ситуације или са проблема Косова.

„Мислим да ће заиста прави изазов бити за неколико месеци када се буде видело шта се урадило на плану економије и Косова и да то онда може бити велики тест за владу”, наводи Прибићевић.