Муниција убија и зрачењем

"Ко рукује муницијом од осиромашеног уранијума – суочиће се кад-тад са страшним последицама." Парафраза познатије крилатице "ко мачем сече...", ових је дана најчешће цитирана реченица у Италији. Ауторство се приписује за сада неименованом, бившем добровољцу италијанског војног контингента, који је деловао у саставу мировних трупа у Босни. Он је јуче, у разговору за римски дневник "Република", обелоданио у јавности дуго скривану тајну о смртоносном зрачењу муниције од осиромашеног уранијума. 

Губећи наду у оздрављење од рака штитне жлезде, после четири неуспеле операције и бројних терапија, некадашњи припадник "Салернитанских извиђача" обратио се јавности – тврдећи да је више од седамдесет одсто италијанских војника који су дошли у додир са осиромашеним уранијумом подвргнуто превентивној терапији, не би ли се спречило ширење рака штитне жлезде.

"Пре свега је реч о повратницима са Балкана, војницима који су службовали на просторима бивше Југославије", саопштио је тешко оболели тридесетогодишњак, да би испричао и како је озрачен. У склопу 19. извиђачке регименте "Салерно", службовао је у окружењу касарне "Маршал Тито" у Сарајеву.

Портпарол Војномедицинског контролног већа Доменико Леђеро потврдио је наводе неименованог војника. Признајући, даље, да је међу италијанским повратницима са ратишта на којима је коришћена муниција од осиромашеног уранијума регистровано 45 смртних случајева и 515 случајева хронично оболелих од рака штитне жлезде, нагласио је да се, ипак, обољење не може са сигурношћу довести у везу са зрачењем уранијума. (Сличним, умирујућим аргументима служили су се и аутори армијских извештаја других држава, чије су војске користиле муницију од осиромашеног уранијума.) 

Италијанско признање о броју оболелих, ипак, доводи у питање веродостојност до сада званично прихваћених извештаја америчког порекла, којим је указано да је од увођења муниције са осиромашеним уранијумом у употребу, у првом Заливском рату, до данас, више од шест стотина хиљада војника дошло у додир са уранијумом, а да је само њих 130 оболело...

Последњу реч и веродостојно објашњење, бар када је о италијанским војницима, жртвама зрачења муниције од осиромашеног уранијуна реч, могла би да пружи истражна комисија Сената, под вођством комунистичког сенатора Лидије Менапаче. Осврћући се на резултате досадашњег рада државне Комисије Мандели, која од 2002. године безуспешно води одговарајућу истрагу, госпођа Менапаче се јавно и гласно запитала: "Како је могуће да се број регистрованих војника озрачених осиромашеним уранијумом у последње четири године учетворостручио, а Комисија Мандели није нашла за сходно да допуни свој привремени извештај из 2002. године?"

Интересовање италијанске јавности, као и најаве одговарајућих политичких активности усредсређују се, у овом тренутку, на судбину њихових плаћених војника, који су, уз богате плате и накнаде, дејствовали као миротворци у регијама које је НАТО немилосрдно бомбардовао – пројектилима са главама од осиромашеног уранијума. У Риму се избегава дискусија, примера ради, о остацима касетних бомби, чије су бојеве главе такође сачињене од озраченог и зрачећег материјала, на потесима од Косова до престонице Београда, од Сарајева до Бањалуке...

Судбина, пре свега цивилних жртава са простора бивше Југославије, тврде италијански правни стручњаци, могла би, ипак, да постане предмет истраге европских судова – следећи принцип Савета Европе, да судске одлуке на нивоу преседана у једној земљи чланици могу бити пренесене као обавезујуће правно тумачење судовима других држава чланица.