Ромни у јагњећој кожи

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Какве везе има број ђака у америчким учионицама са америчком спољном политиком? Велике, судећи према трећој и завршној дебати Барака Обаме и Мита Ромнија, председничких кандидата који су прексиноћ (јуче у три ујутру по нашем времену) доказивали ко ће бити бољи врховни командант и ефективнији предводник најмоћније нације на планети.

Обојица су у једноипосатном сучељавању одржаном у универзитету Лин у граду Бока Ретон на Флориди, изнели став да само Америка која је јака изнутра може да буде свемоћна и на међународној сцени. Оно што је било главно изненађење дебате јесте то да се Обама опет суочио са противником другачијим од онога којег је очекивао. Ромни, који је током борбе за партијску номинацију и у највећем делу изборне кампање заступао тезу да Америка у сваком моменту треба да показује своје мишиће, овога пута је наступио „у јагњећој кожи”.

Толико пута је поновио да је он за мир, да је (иначе Обами наклоњен) „Њујорк тајмс” у свом уводнику констатовао да се понашао као нека „кандидаткиња за мис света” која је увек за „мирољубиву планету”.

Крај треће дебате означио је и почетак двонедељног спринта до изборног дана, у којем ће се и Обама и Ромни надметати за изборну срећу у седам држава (Охајо, Ајова, Колорадо, Вирџинија, Њу Хемпшир, Флорида и Висконсин), у којима још има неодлучних бирача чији гласови могу да буду језичак на ваги у изузетно неизвесној председничкој трци. Последњи бројеви, упросечени резултат свих сондирања јавног мњења која се обављају свакодневно, показују да су кандидати готово апсолутно изједначени: Ромни има предност од само 0,4 процентних поена.

Иако је тема спољна политика, оба кандидата, а Ромни нарочито, сваку прилику су користили да говоре о домаћој економији и фискалним проблемима земље – буџетском дефициту и презадужености. Ромни је том приликом готово роботски, истим реченицама као у претходне две дебате, декламовао да је у бизнису 25 година и да он зна како се уравнотежава буџет, као и даће својим планом од пет тачака створити 12 милиона радних места.

Обама је такође узвраћао већ познатим аргументом: да је Ромнијева математика погрешна, али то кандидата републиканаца није поколебало.

Највише времена однела је полемика о Блиском истоку – Либији, Сирији, Ирану и Израелу, као и тема повлачења из Авганистана. Накратко су се бавили и Кином, док Европа и њени проблеми, односно корпус трансатлантских односа није ни поменут.

Ромнијева главна теза била је да Обама није био ефективни лидер на међународној сцени, што је доказивао „растућим хаосом” пре свега на Блиском истоку, али је указивао и на глобални утисак да су америчка моћ и њен утицај данас мањи него пре четири године.

Обама је узвраћао указујући пре свега на то да његов ривал данас говори нешто сасвим друго од онога што је износио у досадашњем току кампање и доказивао да је реч о политици која је (под председником Бушом) била та која је ослабила Америку и споља и изнутра. „Ти хоћеш да вратиш спољну политику из осамдесетих, социјалну из педесетих, а економску из двадесетих година прошлог века”, поручио је гледајући ривала право у очи.

Ниједан од кандидата је у финалном сучељавању није се „саплео”, а аналитичари су већински победником „на поене”, јер је задао више удараца, прогласили Обаму. Тај утисак је потврђен и инстант анкетама које су спровеле ТВ мреже Си-Би-Ес и Си-Ен-Ен са својим маркетиншким партнерима. Према првој, Обама је победио са 53 : 23, а у потоњој резултат је 48 : 40.

Колико ће, и да ли ће уопште, ово да утиче на још неопредељене бираче, засад се не зна, мада се сматра – да неће много, или бар не битно.

Утиску да је Обама био уверљивији највероватније је допринело то што је Ромни на моменте заиста остављао утисак да говори научену лекцију и упамћене чињенице, без много разумевања за контекст и нијансе, док је Обама на другој страни са много више смирености и уверљивости образлагао и објашњавао своју спољну политику.

То му је омогућило да његови напади буду не само конкретни и директни, него на моменте и духовити: кад је Ромни констатовао да је америчка морнарица данас мања него 1917, Обама је узвратио да је то тачно, али само ако се ондашње топовњаче броје исто као данашњи носачи авиона, да би онда ривала подучио да су то они „бродови на које авиони слећу и полећу”.

Кад је Ромни констатовао да Америка данас има мање авиона, Обама је одговорио да такође има и „мање коња и бајонета”.

Оно у чему се Ромни у целости сагласио са Обамом јесте то да ако постане председник неће срљати да војно интервенише у Сирији, да неће започети рат са Ираном и да ће америчку војску извући из Авганистана према Обамином плану, до краја 2014.

Ромни је у сваком случају постигао основни циљ: да не изгледа као неодговорни лидер који ће да земљу брзоплето уводи у нове конфликте и да се представи као неко ко се ипак разуме у међународне прилике.

Ово његово померање ка политичком центру, иако је несагласно спољнополитичкој доктрини републиканаца, неће му бити замерено, јер је врхунски приоритет америчких конзервативаца у овом моменту – да се отарасе Обаме.