Метла за државне банке

На банкарском тржишту ускоро би могло да буде мање банака у државном власништву. То практично и предвиђа Предлог закона о преузимању имовине и обавеза проблематичних банака, чије је усвајање по хитном поступку пре два дана најавио Млађан Динкић, министар финансија и привреде.

За почетак случај Агробанке ће се решити тако што ће се ујединити (мерџовати) с Поштанском штедионицом. Која банка је следећа на списку, за сада је непознато, али чињеница је да, због лошег финансијског стања, има још кандидата за припајање другој банци. Пре свега, то могу бити Развојна банка Војводине која има велики проценат ненаплативих и Привредна банка Београд, којој ни недавна докапитализација није помогла да позитивно послује.

Предлог поменутог закона доноси се по хитном поступку тако да његови детаљи нису познати ни стручној јавности. Мало је оних који су расположени за коментар за оваква дешавања на банкарској сцени Србије.

Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака Србије каже да концентрација није ништа необично у банкарском свету и да банке на то приморава тржишна утакмица. Поменути закон се, међутим, не односи на све банке, већ само на оне којима је држава власник. У случају приватних банака о трансферу имовине и обавеза одлучују њихови власници.

– Специфичност ове ситуације је у томе што је држава власник. То је морало да се законски формулише. До сада је држава проблеме у банкарском сектору решавала на други начин – или продајом или докапитализацијом банке – каже Дугалић.

Очигледно је да држава у случају Нове Агробанке није имала те опције на располагању, односно да се није нашао инвеститор који би је купио, али и да није било воље да се буџет додатно задужи за њено спасавање. Уосталом, то је признао и сам Млађан Динкић.

Према његовим речима, Нова Агробанка сада губи два милиона евра месечно, због чега је неодржива, нити је ликвидна нити солвентна, а да би се евентуално докапитализовала, држава би морала да издвоји више од 230 милиона евра, што је апсолутно нерационално.

Иначе, они који су имали увид у Предлог закона кажу да тај пропис садржи и одредбу по којој одлуку о припајању једне банке другој доноси влада уз прибављено позитивно мишљење Народне банке Србије. То значи да је потребна њена сагласност као неког ко је задужен за стабилност финансијског система.

Влада Србије усвојила је на седници пре два дана Предлог закона о преузимању имовине и обавеза проблематичних банака и упутила га Скупштини Србије на хитно усвајање. Разлог за то је, како је наведено, очување стабилности финансијског система.

Законом се предвиђа пренос имовине и обавеза проблематичне банке на другу финансијски способну и стабилну банку, што је једна од најефикаснијих опција за стабилизацију банкарског сектора и консолидацију на домаћем тржишту. Применом овог закона биће омогућено решавање проблема Нове Агробанке која је неадекватно формирана за посебне намене у мају ове године. По више основа неусклађена је са Законом о банкама иако је држава стопостотни власник. Закон омогућава пренос квалитетне активе и обавеза Нове Агробанке на Поштанску штедионицу без угрожавања њене стабилности. Поштанска штедионица је преузималац као најстабилнија банка на тржишту са широком пословном мрежом и чврстом структуром депозита.